Nova.rs u Jasenovcu: Vladika Jovan pokazao da život pobeđuje

Dolazak u Jasenovac i Pakrac nije običan izlet, niti predstavlja uobičajeni obilazak kulturnih znamenitosti ovdašnjeg naroda. Ova, ranjena zemlja, noseći ožiljke iz Drugog svetskog rata i sukoba devedesetih godina, predstavlja jedan od najvećih duhovnih centara i mesto koje svojom obnovom na jedinstven način šalje poruku da život ipak postoji.

Značajan udeo u vraćanju živosti u ovaj kraj svakako ima naš domaćin, episkop pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk - naučnik, teolog, istoričar holokausta, podoficir, padobranac, pesnik, filozof, rok kritičar.

Retko se viđa entuzijazam koji ovaj vladika pokazuje dok obnavlja porušene i žestoko oštećene crkve, vida ratne rane i podučava okruženje o značaju sećanja na prošlost."Mi ne možemo ništa razumeti bez te prošlosti. Naši životi su direktno vezani za nju", govorio nam je episkop Jovan dok obilazimo crkvu u Pakracu, na kojoj se još uvek vide tragovi iz prošlog rata.

Kupola sa rupama na obe strane i mozaici svetaca kojima su pucali u lica svedoče o vremenu zla i ludila. Kažu nam, pucalo se s obe strane, crkva se nalazila na liniji razgraničenja dveju vojska, a niko se od njih nije potrudio da promaši ovaj saborni hram.

Naš domaćin, srdačan i nasmejan, pokazuje nam crkveno imanje i govori o planovima razvoja, ne samo crkve, već i čitavog mesta u kojem se nalazimo. Kao neko ko je i sam potekao sa ovog podneblja, on jasno prepoznaje sve probleme ove eparhije i zajedno sa sveštenstvom neumorno radi na njihovom rešavanju. Svaki dan.

Da put kojim se kreću nije bez osnove, Jovan nam potvrđuje i prilikom obilaska jednog najvećih dvorova koji pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi i u kojoj se nalazi najznačajnija biblioteka zapadno od Drine i Dunava.

Na mestu gde se susreću Balkan i centralna Evropa, nalazi se druga po veličini biblioteka na svetu po broju "srbulja" - ranih staroslovenskih štampanih knjiga.

Među bogatom riznicom, nalazi se i originalni prevod Novog Zaveta, sa potpisom reformatora srpskog jezika Vuka Stefanovića Karadžića.

"Mi smo ponosni na sve što ovde vidite, jer znamo koliko je truda uloženo da se sve ovo postigne", objašnjava nam naš domaćin dok pokazuje na obnovljeni deo eparhijskog dvora, napominjući da je tek na pola posla.

"Dođite za par meseci ponovo i tek ćete onda videti kako ovo mesto raste", govori nam jedan od sveštenika.

Dolazak na mesto stradanja i jedno od najsvetijih mesta SPC, za našu ekipu je bila prilika da naučimo šta znači stvarati i obnavljati, šta istinski predstavlja strahopoštovanje i posvećenost kojom ljudi pristupaju svojoj životnoj misiji. Misija sveštenstva Eparhije pakračko-slavonske je obnova života, a u tom poslu mi im možemo pomoći makar tako što ćemo ih posetiti. To je najmanje što možemo da uradimo kako bismo zajedno sa njima pokazali da život na kraju ipak pobeđuje.

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram