Pobunjeni Univerzitet: Vlada za 15 meseci pokazala nekompetentnost i odrekla se svojih nadležnosti

Prva je, kako je naveo Pobunjeni univerzitet u saopštenju, ozbiljna nekompetentnost u vođenju javnih politika, koja je proizvela štetne posledice u gotovo svim oblastima društva, a druga je odricanje od sopstvenih ustavnih nadležnosti.

"Umesto da, u skladu sa Članom 123. Ustava, utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije, Vlada je dozvolila da se ključne političke odluke donose van institucija koje su za to nadležne", navodi se u saopštenju.

Pobunjeni univerzitet je izneo zamerke na rad Vlade u prethodnih 15 meseci u više oblasti, od kojih su jedna obrazovanje i nauke što je po oceni te grupe "možda i najjasniji primer sistemskog urušavanja jedne od najvažnijih javnih politika".

"Umesto razvoja, unapređenja kvaliteta i ulaganja u znanje, prethodnih petnaest meseci obeležili su politički pritisci, institucionalna represija i pokušaji potčinjavanja obrazovnog sistema interesima izvršne vlasti", navela je ta inicijativa.

Po njihovim rečima, sistemski se ograničava autonomija univerziteta kroz finansijske pritiske, otpuštanje i sprečavanje napredovanja nastavnika, nezakonite upade policije na fakultete, otimanje studijskih programa i medijsku hajku prema članovima akademske zajednice koji kritički misle.

"Postoji više primera nezakonitog mešanja u izborne procese, među kojima je eklatantan primer izbor dekana i članova Studentskog parlamenta na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Uprkos drugačijim najavama, Vlada je nastavila da održava na snazi neustavnu i nezakonitu Uredbu 5/35, kojom je direktno ugrožen međunarodni položaj srpske nauke i dugoročni razvoj istraživačkog sistema", ocenila je ta inicijativa.

Veliki problem, kako su dodali, predstavlja sistemska zloupotreba obrazovnog sistema kroz političke pritiske na zaposlene u obrazovanju.

"U prethodnih petnaest meseci svedočili smo smenama direktora, disciplinskim postupcima, pritiscima na nastavnike i profesore, kao i otkazima zaposlenima koji su javno podržavali svoje učenike, studente ili osnovne akademske vrednosti", piše u saopštenju.

U vezi s politikom Vlade u pravosuđu, Pobunjeni univerzitet navodi da, po podacima Eurobarometra, samo 30 odsto građana i 36 odsto preduzeća smatra da je pravosuđe Srbije nezavisno.

Za politiku Vlade u oblasti bezbednosti navode da ju je obeležio porast policijske brutalnosti i represije prema slobodnomislećim građanima, novinarima, studentima, advokatima, profesorima i građanskim aktivistima.

Politika odbrane, kako su naveli, odlikuje se vojnom neutralnošću, ali sa nejasnim merama Vlade oko vojnog roka, odnosa prema NATO, izvoza oružja.

O politici Vlade u kulturi se kaže da je za kulturu izdvojeno samo 0,61 odsto državnog budžeta.

Pobunjeni univerzitet smatra da se politika Vlade prema medijima odlikuje kontinuiranim urušavanjem medijskih sloboca, čemu značajan doprinos daje i resorni ministar Boris Bratina.

Zdravstveni sistem u prethodnih 15 meseci ispoljava gotovo sve simptome sistemskog oboljenja od kog pati čitavo društvo, jer se na čelu Ministarstva već 131 mesec nalazi Zlatibor Lončar, piše Inicijativa.

U vezi sa socijalnom politikom Vlade Inicijativa ukazuje na nesposobnost da se zaustavi negativan prirodni priraštaj i emigracija mladih i radno sposobnih, dok raste nejednakost među građanima.

Za oblast finansija navode da je rudarstvo postalo najznačajnija grana privrede i služi da održava postojeći BDP države.

U vezi s evro-integracijom Srbije Pobunjeni univerzitet navodi da je u višegodišnjem zastoju pregovaračkog procesa.

Za oblast spoljne politike se kaže da Vlada "nije pokazala ni stratešku doslednost, ni samostalnost, niti sposobnost da vodi uravnoteženu međunarodnu politiku u skladu sa interesima države".

Inicijativa smatra i da u politici Vlade prema Kosovu i Metohiji postoji odsustvo realnog sagledavanja problema i nedostatak vizije rešenja.

U oblasti infrastrukture je, kako pišu, nastavljeno ubrzavanje procedura na račun kvaliteta i cene radova.

Energetsku politiku Vlade, po oceni Pobunjenog univerziteta, karakterišu zavisnost, odsustvo diverzifikacije energetskih izvora, netransparentnost i nedomaćinsko plaćanje.

Agrarnu politiku, kako su naveli, najbolje oslikavaju gotovo neprestani protesti poljoprivrednika.

O politici Vlade u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja prirodnih resursa smatraju da se profit zagađivača nalazi iznad prava ljudi na zdravlje, čist vazduh, vodu i zemljište.

Za oblast sporta navode da Vlada ulaže u "megalomanske populističke stadione", umesto da, na primer, školama obezbedi uslove za besplatne programe uključivanja dece u sportske i rekreativne aktivnosti.