"Visoke kule u Beogradu na vodi su primitivan pogled na napredak grada": Arhitekta o novoj odluci da se elitno naselje dodatno proširi na obale reka

On je, komentarišući odluku vlade Srbije da izmeni Prostorni plan područja posebne namene, rekao za Betu da je taj projekat velika prevara.

"Fascinantno je da oni koji su započeli gradnju Beograda na vodi pre deset godina i dalje smatraju da je to u interesu Srbije i pod pravnom formulacijom Plana područja posebne namene i nastavljaju izgradnju i proširenje", rekao je Kovačević.

Tehnička vlada Srbije je pre nekoliko dana, usvajanjem izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene, omogućila da se naselje Beograd na vodi proširi za 327 hektara, zahvatajući deo Novog Beograda, Čukarice, parcele na području Savskog venca i Starog grada.

Tom odlukom Beograd na vodi prostiraće se u zoni Brankovog mosta, uz Karađorđevu ulicu, Savski trg, u delu Mostarske petlje, do obale Save kod Starog železničkog mosta i u zoni Savskog priobalja.

Kovačević je rekao da se u ovom trenutku ne zna kakvim će kućama biti ispunjen taj prostor, ali da postoji sumnja da će biti slične postojećim u Beogradu na vodi, "što nema nikakve veze sa arhitekturom Beograda".

"Najbolji način da se razume koliko izgrađeni Beograd na vodi nema blage veze sa Beogradom je kada se ode na levu obalu Save i gleda silueta glavnog grada. To je potpuno strano telo. Ne mogu da shvatim toliku količinu neinteligencije Vučićevih naprednjaka i njega, koji misle da je to nešto progresivno i dobro za Beograd", rekao je Kovačević.

Dodao je da su "tolike kule u Beogradu na vodi primitivni pogled na napredak grada". Ako je, kako je rekao, nekom Dubaji ili Abu Dabi pradigma, to je potpuno pogrešno.

"Nisu visoki objekti apriori simbol napretka grada. Drugo, to nije prava stambena sredina. Stambena sredina su novobeogradski blokovi i naselje 'Cerak vinogradi' koje je na izložbi jugoslovenske arhitektire u Njujorku u Muzeju moderne umetnosti privuklo najveću pažnju", rekao je Kovačević.

Ocenio je da bi finansijska analiza i analiza kupaca stanova u naselju Beograd na vodi, verovatno pokazala "da tu ima i pranja novca i da poslovni ljudi, koji su, možda vezani za politiku, deo usluga vraćaju, kupovinom stanova u tom naselju".

Grad Beograd je, kako je rekao još od 1980. godine imao ideju da siđe na reku, ali da na tom prostoru nadoknadi nedostatke koje nije kroz istorijski razvoj mogao da napravi.

Na tom prostoru je, prema negovim rečima, bila predviđena gradnja nekih javnih objekata i parkova, a jedan deo za stanovanje. "Ovi su to upropastili, pretvaranjem naselja u visoke zgrade od 20 spratova, što nema veze sa Beogradom", rekao je Kovačević.

Na Novom Beogradu su, kako je rekao, mogle da se zidaju visoke zgrade, ali ne i uz Savu, međutim državi je bilo lako da zloupotrebi činjenicu da zemljište koje je koristila železnica prenameni jer ima svoje kadrove u tom preduzeću koji su lako pristali da se zemljište otuđi, kao i zemljište Beogradskog sajma.

"Politika gradskog-građevinskog zemljišta je katastrofalna, a neko nam to prodaje kao veliki napredak Beograda", rekao je Kovačević.

Dodao je da "Beograd postaje zazidan grad jer se pravi visoki zid od koga se mnoge stvari ne mogu videti".

"Beograd je smešten na nagnutom terenu prema Savi i prema Dunavu i u urbanizmu je početnička greška kada se na najnižim kotama grade najviši objekti. A s druge strane je za prodaju stanova to atraktivna lokacija", rekao je Kovačević.
Istakao je da "nije u redu ni da tehnička vlada i dok se ne formira skupština Beograda i njena tela, donosi tako krupne odluke".

"Vlast, koja sprovodi sve ovo, nema nikakvu ideju o korekciji na osnovu suda velikog dela javnosti i najvećeg dela stuke, nego tera neku svoju priču. U Srbiji je legislativa postala način da se politička volja, plus investitorski interesi, proknjiže preko oficijelnih planova", rekao je Kovačević.

Bonus video