"Nekada je slušao Azru i išao na Egzit, a danas mu je važna samo vlast i studenti mu u crkvi ne trebaju. Šta se desilo sa Porfirijem"

Iako Srpska pravoslavna crkva u proteklih pet meseci nije objavila zvaničan stav prema studentskim protestima, poseta patrijarha Porfirija Moskvi, i njegove izjave, ogledalo su mišljenja crkvenog vrha.

“Iskreno govoreći sramota je to što je patrijarh rekao i sada više ne može da tvrdi da je crkva neutralna, već je jasno zauzeo stranu i izneo stav crkvenog vrha. Izjava, od ranije, da studenti žive u paralelnom svetu, takođe je stav patrijaršije, a oni su tvrdili da je to izjavio neki njihov službenik, iako je poznato da sve što se kod njih obajvi prođe pet kontrola. Patrijarh je danas potpuno drugi čovek od onog koji je nekada slušao Azru, išao na Egzit, napravio sjajne rezultate u Hrvatskoj. Potpuno je stao na stranu vlasti. On očigledno ne računa na mlade, na studente u crkvi. Oni mu ne trebaju”, kaže za Nova.rs Draško Đenović, verski analitičar.

Crkva ne sme da zauzima stranu u dnevnoj politici, ističe on.

“Patrijarh mora da ima neutralan stav. Niko nije rekao 'zašto on ne predvodi mlade', iako bi možda trebao, ali je pokazao da njemu nije stalo do studenata nego do vlasti. Videćemo danas, sutra, kad dođe do promene vlasti, da li ćemo prvi put u istoriji imati i promenu patrijarha. Imali smo nekada patrijarhe koji nisu bili po meri vlasti, pa su bili maltretirani, ali uvek uz narod. Nekoliko njih je kroz istoriju i svojom glavom platilo jer su stali na stranu naroda, a protiv vlasti. Možda je i Porfirije ucenjen ili se tu nešto drugo dešava, a mi to ne znamo. Svakako ovo nije način da se zaštiti, pa čak i ako je on u nekoj opasnosti”, naglašava Đenović.

Studenti kao iskušenje

Podsetimo, na jučerašnjem sastanku održanom u Moskvi, patrijarh srpski Porfirije izgovorio je mnoge nečuvene reči. U prisustvu predsednika Rusije Vladimira Putina, patrijarha Ruske pravoslavne crkve Kirila, a uz podršku Irineja Bulovića, Porfirije je govorio o "obojenoj revoluciji" u Srbiji i napomenuo da će to "iskušenje biti pobeđeno".

“Do sada nije bilo baš sasvim jasno da li je patrijarh Porfirije talac ili član kartela koji je uzurpirao srpski javni prostor, ekonomske resurse i kulturu, ali mislim da od njegovog kremaljskog nastupa ne postoji više nikakav prostor za sumnju. Ne postoje veći neprijatelji srpskih nacionalnih interesa od srpskih nacionalista ili, kako je neko to umesno precizirao nedavno, ‘kleptonacionalista’. Ono što smo juče videli je jedna provincijalna manifestacija autokolonijalizma koja je sa tačke gledišta srpske nacionalne časti, koju su nam studenti povratili, uvredljiva i ponižavajuća”, kaže Vukašin Milićević, teolog i bivši univerzitetski predavač.

Podsetimo se, ističe on, moderne evropske nacije nastale su iz stremljena da se suprotstavi autoritarnosti, a ono što od početka studentske pobune vidimo u tom smislu se s pravom može nazvati rekonstituisanjem srpske nacije.

“Treba reći još i ovo, naime, da smo se juče iz prve ruke mogli uveriti u još nešto što smo podozrevali, a što je sada dokumentovano: istinski patrijarh Srpske pravoslavne crkve je Irinej Bulović, a Porfirije Perić je njegov ne baš uspeli avatar koji pristaje na svaki zahtev i na svako poniženje, na svaku ‘korekciju’ koja dolazi od strane njegovog duhovnog oca, kao juče, kada je trebalo eksplicitno reći ‘Ruski svet’ i ‘obojena revolucija’. No, da se razumemo, to nije nikakvo opravdanje”, naglašava Milićević.

Studenti će se uskoro oglasiti zbog Porfirija

Takođe, studenti više fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji iz straha od targetiranja od strane vlasti, nisu govorili pod punim imenom i prezimenom, naveli su za Nova.rs da će neki od njih narednih dana, nakon plenuma, izaći sa zvaničnim saopštenjem povodom izjave patrijarha srpskog Porfirija u Moskvi.

“Ovih dana izaći ćemo sa saopštenjem, reakcijom na ono što je patrijarh izgovorio u Moskvi. Moram da priznam da je mnoge od nas pogodila njegova izjava jer očekujemo da nas neko kao on štiti, mi smo podmladak ovog naroda i poštujemo sve pravoslavne običaje i praznike, što smo pokazali i tokom protesta i šetnji. Dobijali smo čak i blagoslov crkve kada smo išli od grada do grada kroz Srbiju. Ne razumemo zašto je patrijarh protiv sopstvenog naroda, zar on ne shvata da predsednici i Vlade dođu i prođu, a mi smo ostajemo ovde, mi smo budućnost”, kaže za Nova.rs jedan od studenata fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je zamolio da ostane anoniman.

Mišljenje koji dele gotovo svi studenti u blokadi je da je patrijarh Porfirije nenadležan, baš kao i predsednik države Aleksandar Vučić.

“Srbija je sekularna država i ne vidimo razlog, ni potrebu da se sveštena lica mešaju u politiku. Patrijarh je na visokoj poziciji u društvu, mnogi ga cene i poštuju, ali mislimo da ne treba da obraćamo mnogo pažnje na to što on priča jer je nenadležan, baš kao i predsednik. I kao što predsednik nije država, tako ni patrijarh nije crkva. Ima mnogo onih u SPC koji podržavaju i razumeju studentske proteste”, kaže za Nova.rs studentiknja BU, čije je ime poznato redakciji.

Kako je izgledao razgovor u Moskvi

Naime, u transkriptu razgovora, koji smo objavili na Nova.rs Patrijarh Porfirije prvi pominje revoluciju i kaže:

“Da, u ruskom svetu, u pravoslavnom svetu. O pravoslavlju smo razgovarali sa Njegovom Svetosti patrijarhom, to je onako, pojednostavljeno. I kod nas ovih dana imamo revoluciju. Kako se zove?”

Mitropolit Irinej Bulović mu suflira: “Obojena”.

Patrijarh Porfirije nastavlja.

“Obojena revolucija, Vi to znate. Nadam se da ćemo to iskušenje pobediti, kao što bi rekli. Jer znamo i osećamo da centri moći žele da sa Zapada razbijaju identitet srpskog naroda i kulturu. Hvala Vam, što bi rekli, i neka Vam Bog da snage, mudrosti. Naše molitve su uvek sa Vama, i nadam se da Gospod pomaže”.

Šta je "obojena revolucija"

Inače, termin “Obojena revolucija” se koristi u krajnje negativnom kontekstu, a označava događaje koji opisuju promene režima i društvenog uređenja koje su početkom 21. veka zahvatile bivše sovjetske države u istočnoj Evropi. Cilj revolucija bio je pobuna građana protiv autoritarnih političara i uspostavljanje liberalnog političkog sistema zapadnog tipa. Promene su predvodile opozicione snage koje su se bunile protiv autoritarnih režima, korupcije, gušenja ljudskih i građanskih sloboda...

Obojene revolucije, ponekad nazivane i revolucije u boji, ime su dobile zbog cveća koje su demonstranti koristili tokom nenasilnih protesta simbolično ističući razliku u odnosu na nasilje i represiju koje koristi državni aparat.

***