U poslednjih nekoliko godina uočljiv je trend opadanja broja tražilaca azila, ali i broja povratnika u našu zemlju. Iako i dalje daleko od idealnog položaja u društvu, povratnici postaju integrisaniji, ekonomski snažniji i samostalniji, obrazovaniji i otvoreniji za društvo u kojem se nalaze, pokazalo je najnovije istraživanje "Društveno ekonomski položaj i reintegracija povratnika po Sporazumu o readmisiji u Srbiji u 2021.".
Ovo je drugo po redu istraživanje ovog obima koje je omogućio Globalni program Nemačke razvojne saradnje „Migracije za razvoj (PME)“ koji u Srbiji sprovodi GIZ.
„Svi brojevi su u padu. Ukoliko bismo tražili razloge za ovakav trend, ova pojava postala je predmet javnih politika oko koje su se koordinisale naša i evropske vlade, pre svega nemačka, jer je upravo Nemačka zemlja u kojoj se najviše traži azil. Postalo je manje atraktivno da se ide na azil, kako se to neformalno kaže“, kaže profesor Slobodan Cvejić, autor istraživanja.
I Marija Bogdanović, vođa Globalnih programa „Migracije za razvoj (PME)“ i „Migracije i dijaspora (PMD)“ u Srbiji i rukovodilac DIMAK centra ističe da podaci jasno pokazuju da od 2016. godine konstantno opadaju brojevi, kako tražilaca azila iz Srbije u zemljama EU, tako i povratnika u Srbiju po sporazumima o readmisiji.
„Jedan od razloga, svakako je i činjenica da je nakon liberizacije viznog režima Evropske unije 2009. naglo porastao broj građana koji su zatražili azil, međutim većina odgovora na zahteve je bila odbijena zbog neosnovanosti. Nakon toga je i većina EU zemalja 2012. stavila Srbiju na listu bezbednih zemalja, čime je dodatno veliki broj zahteva za azilom postao neosnovan, što je opet uticalo na porast broja povratnika. Vrhunac je dostignut 2014. godine, a nakon toga ovaj broj počeo je značajno da opada, jer je iz istog razloga smanjen broj zahteva za azilom naših građana“, navodi Bogdanović.
Ko su povratnici
Upitan kako izgleda profil prosečnog građanina koji traži azil, profesor Cvejić daje preciznu sliku:
„Još uvek je to pretežno muškarac, Rom, koji živi u nekom od romskih naselja. Pokušava da zaradi kako bi izdržavao porodicu, i obično je u pitanju osoba srednjih godina ili malo mlađa. Obrazovna struktura se vremenom malo promenila, sada oni imaju makar osnovnu školu, a sve ćešće i srednju. U našoj zemlji su angažovani na privremenim poslovima i traže dodatnu zaradu. To je tipična kombinacija“, objašnjava profesor.
On ističe da istraživanje pokazuje da je popravljena obrazovna struktura ovog dela stanovništva, pogotovo kada je reč o deci.
„Nove generacije se trude da decu školuju što duže, pa se to odražava i na statistiku. Naravno, to ne može preko noći da se vidi, ali rezultata ima“, ističe naš sagovornik.
Iako pomaka ima, kako ističe naš sagovornik, čak 31% domaćinstava ima decu uzrasta 3-14 godina koja ne idu u obrazovnu ustanovu za svoj uzrast. Istraživanje pokazuje da je sličan slučaj i sa decom uzrasta 15-18 godina – u 34% domaćinstava deca ne pohađaju srednju školu. Glavni razlozi su to su što moraju da zarađuju za domaćinstvo i što roditelji veruju da im škola nije potrebna.
Kako žive povratnici
Na pitanje da li postoji prostor da se poprave i životni uslovi povratnika, budući da rezultati kažu da čak 71 odsto njih ima probleme sa vlagom, a 76 odsto ima staru stolariju, Cvejić odgovara da se na tome radi.
„Postoje programi i međunarodnih organizacija, ali i lokalnih samouprava koji podstiču rešavanje ovih problema”, kaže Cvejić i dodaje da povratnici dobijaju pomoć pri renoviranju
kuća, kao i stvari neophodne za život, međutim, kako ističe, mnogi od njih ne ispunjavaju uslove za pomoć, jer nekretnina mora da bude upisana na njihovo ime, što nije uvek slučaj.
Pored loših životnih uslova, povratnici se suočavaju i sa diskriminacijom, pokazalo je istraživanje. I to na svakom koraku – javnima mestima, u ustanovama socijalnih usluga poput zdravstvenih ustanova, zatim škola, policije, u javnom prevozu i u prodavnicama/restoranima.
Marija Bogdanović ističe da će ovo istraživanje zasigurno doprineti da se kreiraju adekvatnije mere podrške i time poboljša kvalitet života povratnika.
„Problem ekonomskih migracija je kompleksan i višedimenzionalan, te kao takav traži i višesektorski pristup. Do sada je usvojeno nekoliko strategija iz oblasti migracija, i opšti okvir javnih politika za upravljanje reintegracijom povratnika u Srbiji postoji“, kaže Bogdanović i dodaje:
„Međutim, kako bi se što bolje regulisala reintegracija povratnika po Sporazumu o readmisiji potrebno je usvojiti dokument javne politike kojim bi se uspostavila koordinacija državnih institucija po ovom pitanju“, zaključuje ona.
Bonus video: Kako se Srbija odnosi prema migrantima?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar