7
Novinar Milenko Vasović održao je govor na sahrani glavnog i odgovornog urednika portala Nova.rs Veselina Simonovića u Aleji zasklužnih građana. Tom prilikom je poručio da je srpsko novinarstvo u nedelju izgubilo onoga koji je bio orjentir i oko koga su se okupljali.
Govor Milenka Vasovića prenosimo u celosti.
„Sve nas je danas okupio naš Vesa da ga ispratimo onako kako dolikuje i kako je zaslužio. Ako nas gleda verovatno mu je drago što nas je ovoliko, jer kao da čitav život ništa drugo i nije radio nego samo okupljao ljude oko sebe. Kao da mu je to bilo prvo, a da se sve ostalo podrazumevalo.
I šta god da vam pričam o tome šta je i kakav je Vesa bio sve je to bledo i nedovoljno u odnosu na ovo mnoštvo, na sliku koja sve govori.
Draga majko, draga Ljiljo i deco, vama je najteže, ali kao i svi ljudi od velikog formata, vaš Vesko nije pripadao samo vama, on je bio podjednako i naš. Zato je i nama takođe teško što nas je zauvek napustio. Budite ponosne na njega, kao što se i on ponosio vama, imate mnogo razloga za to.
Poznavati Veselina Simonovića bilo je zadovoljstvo, raditi sa njim izazov, a pratiti ga u svemu bila je nemoguća misija. Jer, Vesa je živeo više života, jedan novinarski svima dostupan, drugi boemski i treći avanturistički samo za svoju dušu.
Blistavu novinarsku karijeru počeo je u ondašnjoj Borbi, nastavio kao dopisnik iz Slovenije, a zatim kao jedan od urednika doprineo njenom vaskrsenju. Onda su se ređali, Vreme, Blic, na kratko NIN i na kraju Nova – portal i novine koje je podigao od temelja.
O Vesinoj uredničkoj karijeri moglo bi si danima pričati, međutim dovljno je reći da je pod njegovom rukom ondašnji Blic izrastao u najtiražnije, najuticajnije i najbolje novine na ovim prostorima.
Srpsko novinarstvo u nedelju je izgubili onoga koji je bio orjentir, onoga oko koga smo se okupljali, mi – koji smo u taj svet ušli čista srca i sa viškom ideala. Mnogi se danas ne bi ni bavili ovim poslom da nije bilo Vese.
Jedne je podučio, druge usmeravao, a za treće stvarao uslove u kojima su mogli da pišu slobodno, čuvajući profesiju i lično dostojanstvo.
Dug je spisak onih kojima je pomogao, nekima je pružio mogućnost da rade, drugima da objave ono što niko neće, trećima da izvuku živu glavu. Lično je bio skroman, držao se reči i dogovora. Nije robovao klišeima i nije se klanjao pred „veličinama“. Njegovo merilo bile su činjenice i sloboda – iznad svega.
Naš Vesa je odavno nadrastao okvire jedne redakcije, pa i čitave profesije. Mogu slobodno reći da su mu i republičke granice bile uzane. Njegovo mišljenje i procene tražile su kolege iz čitavog regiona, ali i poslovni ljudi, političari, investitori.
Nije bio bankar a družio se sa njima, nije bio diplomata a ambasadori su ga zvali na razgovore. Nije bio glumac a glumcima je značilo njegovo mišljenje. I glumio je uspešno u komadu koji je izveden na Dorćol placu – njegovoj drugoj kući.
Bio je na strani običnih ljudi, pravde i istine. Kao takav nije mogao biti miljenik vlastima koje su ga saplitale na razne načine. Uporan i dosledan uspeo je da ostane svoj, da ne duguje nikome ništa. Nije se obazirao na pretnje i pritiske, nisu ga zaustvljale ni sudske presude, izbacivanje iz štamparija, ni sve gadosti koje su mu režimlije priređivale. To ga je činilo samo jačim. Čitavim bićem, svih ovih godina borio se protiv prostakluka, diskriminacije, pljačke i otimačine. I protiv ispiranja mozga narodu.
Imao je dve otadžbine Crnu Goru u kojoj se rodio, i Srbiju u kojoj se afirmisao, skućio i stekao porodicu. Njegov odlazak ostaviće ogoromnu prazninu. Ne samo za novinarstvo, već za čitavo društvo. Bilo je dovljno da je Vesa tu, jer on je bio brana primitivizmu, svemu palanačkom i šićardžijskom. Bio je velika prepreka za šoviniste, prevarante, lažne patriote i ratne huškače. Za hvalisavce i rasturače mržnje, za pokvarene likove raznih fela.
Nedostajaće nam svima – najviše porodici, ali i njegovoj ‘Novoj’, svom Dorćol platzu, naravno i prijateljima. I onoj Srbiji koja je u njemu videla svetionik, prepoznala razum i poštenje. Hvala ti za sve, počivaj u miru, dobri čoveče. Neka mu je večna slava.“
BONUS VIDEO – Veselin Simonović – In Memoriam
