Od Veselina Simonovića na kraju komemoracije oprostio se i Stojan Drčelić, glavni i odgovorni urednik lista "Nova".

"Nije se štedeo naš Vesa, mada je otišao u trenutku kad je delovao neuništivo, kao čovek takve energije da ste imali utisak da svaki dan može da pokrene po jedan novi projekat. Kao urednik bio je brz, tačan i delotvoran. Promišljao je hitro, a onda se poput vihora obrušavao i na temu i na saradnike. Bio je to svakodnevni mentalni rolerkoster koji je imao za cilj da iz svakog člana redakcije izvuče ono najbolje. Bio je lider, raskošno talentovan i odlučan, ništa mu nije promicalo, sve je čitao i pratio, svakodnevno je demonstrirao zavidno znanje iz svih oblasti političkog, kulturnog i društvenog života. Od urednika je tražio kvalitet više, a za greške novinara gajio razumevanje. Umeo je da strpljivo sačeka njihovo sazrevanje. Mnogo je pažnje posvećivao kolegijumima, učestvovao u definisanju tema, posle je sve bilo lako.

Eh, lako… Nikad sa Vesom nije bilo lako. Imao je neverovatan dar da u javnom životu munjevito prepozna prevarante, lažne proroke i jeftine političke šićardžije, grozio se banalnosti i opštih mesta. U takvim je prilikama umeo i da plane.

Nije ga bilo lako impresionirati, sudove o ljudima i pojavama donosio je promišljeno, a zatim ih teško menjao. Lično je bio hrabar, zabrinutog sam ga video samo kad su novinari bili žrtve nasilja, pretnji i pritisaka. Radio sam sa njim u tri redakcije, Nova je poslednja. Kad smo odlučili da u okviru portala pokrenemo i novine suočili smo se, sa naizgled, nepremostivom preprekom. U Srbiji niko nije smeo, niko nije hteo da štampa naš list. Bili su to teški trenuci, delovalo je bezizlazno, zajedno smo se nervirali ali se sećam ledenog pogleda i rečenice: 'Štampaćemo na kraju sveta, ali štampaćemo'.

Posle nekoliko dana smo se obreli u Osijeku, u štampariji Glasa Slavonije i tako počeli. Sve je bilo suludo i nenormalno, i rokovi i prevoz i distribucija. Neko drugi bi odustao. U stvari, svi bi odustali. Svi, ali ne i Vesa. Ta njegova istrajnost, profesionalna umešnost, i redak osećaj da prepozna dobar ukus publike ali nipošto mu ne podiđe, posebno ne šovinizmu i primitivizmu, svrstali su ga na
pijedestal uredničkih besmrtnika srpske štampe. Portal je uređivao kao da se na njemu rodio, a kad su u pitanju novine, mogao je da drži katedru svima u Srbiji."

Gubitak je ogroman, za porodicu naravno najveći, ali bojim se da podsećanjem na jednu besprekornu karijeru, na spomenik podignut stotinama hiljada primeraka novina koje je kreirao i potpisao, rizikujemo da ne podsetimo na jedan drugi aspekt Veselinove ličnosti. Nije on bio samo vrhunski novinar i urednik, bio je pre svega dobar čovek. Blag i plemenit, spreman da pomogne, da čuje. Imao je redak dar da saslušaljude, da diskretno i nenametljivo posavetuje. Nenametljiv je bio i u svojoj duhovitosti. Vodio je računa s kim se i kako šali, da ne bi, slučajno, nekog povredio, da ga ne bi neko pogrešno razumeo. Bio je pažljiv i nalazio je meru svemu.

Umeo je da razdvoji posao od privatnog. Opušten, među prijateljima, umeo je da bude veseo, baš pravi Veselin.

Na kraju, ostaje nam da budemo ponosni, što smo bili deo njegove poslovne vizije i zajedničkih profesionalnih postignuća, ali i što smo imali privilegiju da upoznamo i ono večito veselo dete u Veselinu. Ja lično ću pamtiti naše duge, ozbiljne razgovore ali i sva naša veselja i to ću sećanje čuvati kao posebnu ličnu dragocenost.

Veso, ne znamo gde si pošao tako prerano, ali mi moramo dalje onim putem koji si tako nesebično trasirao za sve nas, za svakog novinara u ovoj ludoj zemlji. Zbogom, dragi prijatelju."

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vesakomemoracijastojandrcelicgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3498029"]

Glumac Milan Čučilović rekao je da na komemoraciji da se oko Vese Simonovića okupljala jedna divna grupa ljudi.

"Jedna fantastična ekipa, imali smo dva reditelja, glumca, ugostitelja, novinara, stolara, tapetara... Hoću da kažem da za Vesu bar kada je kafana u pitanju i prijateljstvo, nije tražio ni gledao to ko se čime bavi, već ko je kakav čovek i s kim može da razgovara, a ponekad i da ćuti", naveo je Čučilović.

On je naveo da je Vesa došao na dieju da napravi Dorćol Plac po ugledu na jednu kulturnu ustanovu u Berlinu, koju je njegov prijatelj napravio.

"Kao i sve što je zamislio, on je to sproveo i uradio. Eto, mi se danas nalazimo u njegovom Dorćol Placu gde mu odajemo počast. Jedna od prvih programa je bila pozorišna predstava 'Prometejev put'... Ja se nadam da će Dorćol Plac nastaviti da živi i bez njega, slava mu", izjavio je Čučilović.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vesakomemoracijamilancucilovicds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3498089"]

Okupljenima se obratio i Vesin saborac iz "Blica" Milan Subotić.

"Još 1998. godine kada nas je osnivač Blica pozvao u Kečkemet da nam saopšti da se faktički odriče iz Blica i da na njega više ne računamo, sa gorčinom u grlu, vraćajući se po nekoj velikoj kiši za Beograd, dok je direktor razmišljao kako da saopšti da od sutra nemaju posao, Veselin i ja smo na zadnjem sedištu na nekom malom digitronu smišljali matematiku kako dalje i nastavili smo dalje, istina bez plata nekih dva-tri meseca. I taman smo se uspravili, onda su tog proleća 1999. godine počele bombe nad Beogradom. Zapamtio sam na njegove legendrane reči: 'Nećemo se junačiti, niti praviti budale od sebe, ali ćemo svima pokazati ko su patriote'.

I pored toga što su nekima važnim nosili novine na cenzuru, mi smo pravili tada odlične novine, nažalost sa onim teškim ratnim fotografijama.

Nakon rata vlast je pokušavala da nas uguši zabranama i besmislenim tužbama, pa smo u jednom trenutku morali da se štampamo od Banjluke, Podgorice, Novog Sada...

Pred očima mi je i dan danas scena kada Vesa i tadašnji tehnički urednik Blica sa umatznim rukama do latkova od štamparske boje, dok u Nišu pokušava da osposobi mašinu koja je do tada štampala samo knjige, a ne i novine, i tako do 5. oktobra i noći, gde je onako uz pobednički viski rekao: 'Milanče, sačuvasmo ovaj Blic i od vlasti i od vlasnika', sluteći da nas tek očekuju veliki izazovi.

Onda su došle korporacije i korporacije, budžeti, klikovi, targeti i ako je ta tvrdnja tačna da kapitalizam cedi čoveka, onda je Vesa to osetio na sopstvenoj koži, uprkos svemu na onaj svet je otišao pobednički. a pre tog odlaska, samo onako kako je on znao, naučio je novinarskom poslu kolege i u Republici Srpskoj, na kraju ostaće samo jedno - mnogo smo radili, ali smo dokazali da se u ovoj zemlji može biti i pristojan i uspešan."

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vesakomemoracijamilansuboticds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3498039"]

Urednik nedeljnika "Vreme" Filip Švarm poručio je komemoraciji da je da Vesa Simonović bio profesionalac i da novinarstvo za njega nije bio posao nego poziv".

"Veselin je imao izuzetnu ljubav prema nama puštao nas je da budemo oštri, ali i da insistiramo na činjenicama", rekao je Švarm.

On je naveo da je dogovor sa Veselinom bio sve.

"U nedeljnim novinama je ostao srcem u dnevnom novinarstvu. Ako Veselin nije znao da se nešto desilo, to nije niko znao. Veselin je bio profesionalac, ali novinarstvo za njega nije bio posao nego poziv", kazao je Filip Švarm.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vesamkomemoracijafilipsvarmaj-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3498073"]

Manjo Vukotić je poručio da je Vesa Simonović znao da "otključa brave kao malo ko u srpskom novinarstvu".

"Bio je među najbržima i najmudrijima, znao je ne samo šta će biti danas, nego sutra, uskoro i u budućnosti. Bio je najiskreniji u odnosu sa saradnicama", naveo je Vukotić.

"On je znao za ono pravilo da je svrstavanje rizično, a poslušnost pogubna. To valja dokazati. Veselin je znao da otključa te brave kao malo ko. Imao je snagu da jednom rečju podigne gospodarske rampe. Nadigravali smo jedno vreme ko ima veći tiraž, ali to nam nije smetalo da budemo prijatelji. Odleteo je moj prijatelj iznenada u nebeske vode. Ostavio je dečji osmeh dobrote i pobedničke zrelosti. Ostavio je zvezdu sjajno. Nije trebalo da ideš sad. Trebalo je da ti pišeš o meni. Srešćemo se ipak jednog dana", dodao je Vukotić.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vesakomemoracijamanojlovukoticaj-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3498082"]

Na početku komemoracije prisutnima se obratio urednik lista "Nova" Ranko Pivljanin.

"Ovo mesto na kojem smo se danas sabrali, samo je jedno od mesta i institucija kojima je temelje postavio Veselin Simonović. I sva su, pre svega redakcije, novine i portali u kojima je pisao i koje je uređivao, građena kao mera poštenja, ljudskosti, istinskih vrednosti, pristojnosti i misije. Upravo je time opervažen svaki pečat koji je Veselin na njima ostavljao. Jedna pored druge stoje kula od miliona primeraka novina sa njegovim uredničkim potpisom i zajednica – novinara, urednika, fotoreportera, tehničkih urednika, snimatelja, štampara, vozača...Veselin je bio most između njih, garant da se ona kula neće oburvati i motivacioni guru ovih drugih u teškom, ali lepom poslu kome je čuvao izvorne principe i kodeks.

Nije bio šef po logici uredničkog mesta, već po izvornom autoritetu, impregniranim vanrednim uredničkim nervom. Nije tražio da se uradi ništa što on sam nije mogao uraditi. Istina, nije bila niska ta lestvica, ali zato se svi oni koji su uspeli da je dometnu neće stideti tekstova ispod kojih su stavljali svoje ime i prezime. U zlom vremenu mediokritetstva i jeftine i bedne propagande, Veselin ih je takvih ostavio dovoljno.

Treći, najveći i najbitniji krug Veselinovog univerzuma bio je krug njegovih prijatelja. Ono o čemu sam gore govorio je njegov profesionalni legat, prijateljtsvo i prijatelji su vektor Vesine ljudske vertikale. Urednika i profesionalaca će, kakvih-takvih biti, ali kad u jednom čoveku imaš i urednika i prijateljai on ode, to je dvostruk gubitak i nije ga lako podneti. Mi, koji smo imali tu privilegiju da mu budemo prvo prijatelji, pa tek onda saradnici, na strašan i bolan način smo spoznali koga smo izgubili."

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vesakomemoracijarankopivljaningp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3498067"]

Tužno i teško za sve u Dorćol placu, mestu gde se ovakva atmosfera nije osetila. Brojni građani i kolege novinari danas su stigli u Dorćol plac. Među okupljenima je urednik Vremena Filip Švarm, urednik Foneta Zoran Sekulić, novinari Jelena Obućina i Nenad Kulačin, Dobrica Veselinović iz Ne davimo Beograda, Đorđe Miketić iz Ekološkog ustanka, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Đorđe Pavićevic i drugi.

Komemoraciji prisustvuju i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, profesor u penziji na Fakultetu političkih nauka Ilija Vujačić, reditelj Gorčin Stojanović i mnogi drugi.

Među okupljenima su i predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, Miroslav Aleksić iz Narodne stranke, ekonomista Miogdrag Zec i analitičar Cvijetin Milivojević.

Komemoracija Veselinu Simonoviću počinje u 10.30 u Dorćol Placu u Dobračinoj u Beogradu.

Veliki broj članova porodice, prijatelja, kolega pristigao je na komemoraciju, a okupljeni članovima porodice izjavljuju saučešće.

"Sećam se jednog razgovora sa Peterom Kelbelom (jedan od prvih vlasnika Blica - prim.aut). Kaže on meni: 'Ja ću ovo sve da prodam, bilo zašto, daću, pokloniću, vi Srbi ste ludi! Ovde će Milošević da vlada sto godina!' To je bilo 2000. pred izbore. Ja mu kažem: 'Pada na ovim izborima, sigurno.' On kaže: 'Ma nema šanse!' Prođe to vreme, ponovo sedimo nas dvojica i Kelbel me pita: 'Je li, Veso, kako si ti znao da će da padne Milošević?' Rekoh: 'Pa, nisam znao, i ja sam sumnjao, ali šta si drugo očekivao da ti kažem? Da prodaš 'Blic' nekoj budali i da ostanemo na ulici?'"

* * *

Oni su mislili da smo mi njihovi posle Petog oktobra. Ne, nismo vaši. Mi smo novinari. Nisam ja imao problem sa Đinđićem, nisam sa Koštunicom, ali imao sam problema sa savetnicima. Ko nije imao problem sa Bebom Popovićem? Ko sad nema problem sa Bebom Popovićem? Ja sam to vrlo lako i brzo završavao sa dve reči, da ih ne ponavljam, nisu za intervju. Sa njim i sa svima ostalim...

* * *

"Kad su naprednjaci došli na vlast, mislim da su pokušali da mi se osvete za Tomu diplomu i da sam zato prošao medijsku torturu Pinka, 'Informera', 'Kurira' u dva navrata po više meseci. Puštali su to na Pinku Crne Gore, znajući da to moja familija tamo gleda. Zove me majka otuda i kaže: 'Sine, kuku, šta je ovo? Više si na televiziju no Milo.' A ja i sad mislim da nisam pogrešio što sam bio protiv toga da predsednik države bude neko ko je kupio diplomu. I to bih radio i sad, ponovo..."

* * *

"U Srbiji jedan čovek odlučuje o svemu, pa i o tome ko će da kupi koje novine, a samo političke neznalice veruju da je, primera radi, neki lokalni preduzetnik kupio jedan od najstarijih i najtiražnijih listova. Sumnjivim parama su pokupovali medije, a privatne i komercijalne su potkupili parama javnih preduzeća i firmi iza kojih se kriju političari i mafijaši, što domaći, što belosvetski... Portal Nova.rs je za kratko vreme postao jak i uticajan i samo će još brže da raste, kao i ostali portali iz naše grupe. To je činjenica koja najviše plaši vlast"

* * *

"Treba biti i relevantan i tabloidan i zabavan i ozbiljan. Tu se hoda po ivici i lako može da se sklizne na jednu ili drugu stranu. Tabloida ima svuda, pa će ih uvek biti i u Srbiji. Samo, nije problem što su ovde novine tabloidne, već što su nikakve!"

Veselin Simonović je radio kao novinar, dopisnik iz Slovenije i urednik deska "Borbe" do 1993. godine.

Iz "Borbe" prelazi u nedeljnik "Vreme" na mesto zamenika glavnog i odgovornog urednika do 1997. godine.

Veselin Simonović je bio zamenik glavnog i odgovornog urednika "Blica" od 1997. godine.

Na mesto glavnog i odgovornog urednika "Blica" dolazi 1998. i ostaje na toj poziciji do 2014. godine, potom postaje direktor "Blica".

Simonović je 2020. godine osnovao portal Nova.rs, gde je bio direktor i glavni i odgovorni urednik, a godinu dana kasnije je postao i direktor novina "Nova".

Iz "Nove" je otišao u kolegijum legendi srpskog novinarstva.