2
Vanredno stanje u Srbiji bilo je uvedeno u martu, iako je tada bilo manje zaraženih koronom u apsolutnim brojevima nego sada, zato što tada niko nije bio spreman za prvi talas koji se širio Evropom kao cunami, i zato što u početku nije bilo dovoljno testova, respiratora i zdravstvenih kapaciteta, ocenila je zamenica direktora Instituta "Batut" Darija Kisić Tepavčević.
„Na samom početku ceo svet je bio iznenađen ovim virusom i niko nije bio pripremljen. Virus se brzo širio, a mi smo bili među poslednjim zemljama Evrope gde je virus ušao. Zbog toga smo mogli da vidimo iskustva drugih zemalja, a posebno u Italiji i Španiji, gde su kapaciteti bili premali“, rekla je ona na konferenciji odgovarajući na pitanje novinara zašto se sada ne uvodi vanredno stanje kao pre kada imamo više pozitivnih.
Kisić Tepavčević kaže da je su najugroženiji bili najstariji i oni u staračkim domovima i da je prioritet države bio da se preventivno deluje merama i da se to spreči u početku.
Prvi talas korone se čirio kao cunami i mi smo hteli da razvučemo epidemiološku krivu, dodala je ona.
Ističe da su u međuvremenu nabavljeni testovi i respiratori, otvorene su nove laboratorije i otvoreni novi kapaciteti.
Ona dodaje da su se svi nadali da će stanovništvo steći kolektivni imunitet, ali da je virus u mnogim segmentima demantovao stručnjake, kao i da se pokazalo da je uvođenje striktnih mera u početku bilo ispravno.
„Sada u apsolutnim brojevima jeste više zaraženih nego pre, ali je u odnosu na ukupan broj pozitivnih manji broj hospitalizacija, imamo i više kapaciteta nego pre, za koje se nadam da ih nećemo nikad iskoristiti“, naglasila je ona.
