Vajar Šilja (65): Zabranili mi kretanje i isekli mi struju

Kao da epidemija i zabrana kretanja nisu bili dovoljni, u ponedeljak ga je dočekala i "čestitka" EPS u vidu isključenja struje zbog duga većeg od 100.000 dinara. Jutro posle proglašenog vanrednog stanja pokušao je da skuva kafu."Stavio sam džezvu, kad ono nema struje. Odmah sam shvatio da su me isključili", priča ovaj vajar sa statusom slobodnog umetnika koji je sada prinuđen da proučava umetnost života bez struje.https://www.youtube.com/watch?v=_fvhoUJWrss&feature=youtu.beKuća u Milorada Draškovića je, zapravo, prava umetnička radionica ispunjena njegovim umetničkim instalacijama i više podseća na vajarski studio. Još 1990. sagradio je Šiljin otac pošto je, kako kaže, shvatio da od njega "nema leba"."Imam dvoje dece - sina od 27 godina i ćerku od 29. Sin mi je odmah po isključenju struje doneo plinsku bocu i konzerve sa hranom", priča nam mršavi i sedi vajar dok mu u ruci dogoreva cigareta i rečenice mu prekida kašalj."To me je spaslo. Dobro je da nije neka ciča zima. Šta ću, svestan sam da imam dug, ali nisam očekivao da će sada usred ove zabrane i vanrednog stanja da mi iseku struju", pomirljivo će Šilja. Noću čita i zanima se uz sveću. Kaže i da u poslednje vreme nema volje za umetnost, ali nam ipak sa ponosom pokazuje neke od drvenih skupltura. Kaže da je dosta vremena u prirodi provodio kao kamper pa mu nisu strani uslovi života Robinzona. Kaže da mu mnogo teže pada uskraćena sloboda kretanja i priznaje da ju je prekršio.

"Išao sam do prodavnice, šta ću morao sam. Pa nisam nikog ubio", priča Šilja dok mu se dvorište i radionica ispred kuće pune komšijama koje dolaze da mu pruže podršku i nude pomoć . Kaže da nije ponosan na dug prema EPS, ali dodaje da će da se potrudi da ga izmiri.

"Nisam imao kintu. Prihodi su mi povremeni i večito se snalazim. Sa decom sam već počeo da se dovijam kako da napabirčim nešto za vraćanje duga. EPS-u se još nisam obratio. Nadam se da će imati razumevanja - priča dok nam kuva kafu na plinskoj boci.