Za proširenje tela regionalne deponije "Duboko" u Užicu država je izdvojila 96 miliona dinara. Potreba za proširenjem i pregovori da se to uradi traju godinama jer su projektovani kapaciteti već unapred eksploatisani. Sa druge strane pridodat je problem nedostatka sanitarne deponije u još četiri opštine Zlatiborskog okruga koje nemaju takvu deponiju. Vlada je 2018. godine donela odluku da se te opštine priključe deponiji Duboko, ali konačan dogovor još nije postignut. Za sada u "Duboko", sa teritorije spornih opština, pristiže otpad iz Potpećkog jezera koji će se balirati i prodavati, ali ne i skladištiti u telu deponije.
Slika Potpećkog jezera, koja nije obišla samo Srbiju, već i svet, ponovo je pokrenula teme upravljanja otpadom. Rešenja su sanitarne deponije, ali jedino pod uslovom da se otpad selektuje, jer u suprotnom, svaka deponija brzo postaje tesna.
Takav slučaj je i sa deponijom „Duboko“, koja je projektovane kapacitete za 15 eksploatisala već za osam godina. Osnovni problem je nedovoljna selekcija, pa je ova deponija godinama gutala kabasti otpad, koji je kao takav i ubrzano popunjavao kapacitete.
Projektom prekogranične saradnje vrednom oko 600 hiljada evra, ova deponija će dobiti i prvu drobilicu koja će takav otpad pretvarati u sirovinu, pa u njeno telo više neće ići građevinski otpad, stari nameštaj, auto otpad i slično.
Od 2011. godine u „Duboko“ stiže otpad iz devet lokalnih samouprava Zlatiborskog i Moravičkog okruga među kojima su dva grada, Čačak i Užice. U centru za selekciju izdvoji se samo 10 odsto ukupnog otpada dok čak 90 odsto završi u telu deponije.
Najveći problem predstavlja primarna selekcija koja je u Srbiji, može se slobodno reći, još u povoju. Tu je i koordinacija sa komunalnim preduzećima, koja su, pored stanovništva ključna karika u ovom lancu.
Koliko je upravljanje otpadom važno, najbolje je ilustrovala slika Potpećkog jezera.
Opštine Priboj, Sjenica, Prijepolje i Nova Varoš nisu rešile pitanje sanitarne deponije. Trenutno rešenje a i jedino jeste da otpad bude dovežen u Duboko, selektovan, baliran i prodat. Planirana sanitarna deponija za ove opštine je skupa investicija koja je već godinama samo mrtvo slovo na papiru. Vlada Srbije, 2018. godine, donela je odluku da se „Dubokom“ pripoje i ove četiri opštine.
Direktor deponije još uvek nije siguran da će ta odluka biti i konačna.
„Proširenje tela deponije je neophodno za sadašnje potrebe lokalnih samouprava koje ovde dovoze otpad. Mi smo od države dobili 96 miliona dinara za tu namenu. Imamo i odluku Vlade iz 2018. godine, da se ‘Dubokom’ pripoje Priboj, Prijepolje, Sjenica i Nova Varoš, ali sredstva nam nisu dodeljena iz tog razloga. Prethodna rukovodstva lokalnih samouprava su sa nadležnim ministarstvom do sada razgovarali i ti razgovori se i dalje vode, konačnog dogovora nema. Osnivači deponije treba da daju saglasnost da li mogu da se priključe i pod kojim uslovima. Da li će i oni biti suosnivači ili će samo dovoziti otpad i plaćati, to će osnivači odlučiti, ja taj odgovor nemam. Mi smo odluke Vlade do sada sprovodili, videćemo kako će se osnivači izjasniti“, kaže direktor deponije Momir Milovanović.
Da će se odluka Vlade sprovesti, sigurni su u spornim opštinama jer su od države dobili veći deo sredstava za izgradnju transfer stanice Banjica na teritriji opštine Nova Varoš. Ova investicija vredna je 160 miliona dinara.
Kako za portal Nova.rs tvrdi predsednik opštine Nova Varoš Radosav Vasiljević, reciklažni centar bi trebalo da bude završen do kraja 2021.godine kada će otpad iz ovih opština krenuti ka „Dubokom“.
„Od Ministarstva zaštitne životne sredine dobili smo 110 miliona dinara, za nabavku potrebne opreme, a ostatak ćemo obezbediti iz lokalnih budžeta i to: Prijepolje 25, Priboj 15, a Nova Varoš 10 miliona dinara. Čim vremenski uslovi dozvole krećemo sa radovima, a plan je da sve bude završeno do kraja godine. Ovim povodom smo krajem godine već imali dva sastanka u ministarstvu gde su učestvovale i opštine osnivači i mi koji tražimo priključenje deponiji. Odluka je doneta i to je konačno jer je hitno i za sada jedino rešenje koje postoji. Deponija ‘Duboko’ je zbog toga i dobila 96 miliona dinara“, tvrdi Vasiljević.
On ne isključuje mogućnost i realizacije prvobitnog plana, izgradnja sanitarne deponije u Banjici, ali to će sačekati neka bolja vremena jer za investiciju vrednu osam miliona evra, novca sada nemaju ni oni a ni država. Ono što je najvažnije jeste da se problem što pre reši i da slika Potpećkog jezera i nesanitarne deponije Stanjevina, ne budu više obeležja ovog kraja.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare