0
Beogradski centar za ljudska prava kritikovao je odluku Ustavnog suda Srbije o obustavljanju postupka za ocenu ustavnosti Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja i nekoliko odredaba Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja, koje su usvojene za vreme epidemije koronavirusa.
U saopštenju, Beogradski centar za ljudska prava ocenio je da je Ustavni sud „neubedljivim argumentima“ stao na stanovište da naredba o zabrani kretanja i nekoliko odredaba Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja nisu bile suprotne Ustavu.
Kako je ocenjeno, Ustavni sud pitanje srazmernosti propisanih mera ograničenja slobode kretanja za vreme vanrednog stanja nije ni dotaknuo, već je smatrao da je vlada uredbom ovlastila Ministarstvo unutrašnjih poslova da donese opšte akte o zabrani kretanja, dok je određivanje trajanja zabrane predstavljalo samo čin konkretizacije ranijih propisa.
Na navode inicijatora postupaka da su građani stariji od 65 i 70 godina bili diskriminisani merama za suzbijanje epidemije koronavirusa, Ustavni sud je naveo da „za mere odstupanja važi poseban režim“, koji je utvrđen članom 202, stav 2. Ustava, prema kojem starost nije navedena kao lično svojstvo, za razliku od člana 21 u kojem jeste.
Centar navodi da su mere ograničenja za građane starije od 65 i 70 godina uporedive sa stepenom ograničenja slobode kod kućnog zatvora i kućnog pritvora, koji se smatraju merama lišenja slobode.
Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, za ocenu da li se radi o lišenju slobode ili ograničenju slobode kretanja svrha ograničenja nije presudna, navela je ta beogradska nevladina organizacija.
Naglašeno je i da je razlika između ograničenja kretanja i lišenja slobode određena stepenom i intenzitetom ograničenja, a ne prirodom, razlozima i klasifikacijom u domaćem poretku.
BONUS VIDEO:
