17
Već tri dana Uroš Bođa sa Novog Beograda štrajkuje glađu i žeđu ispred JP "Putevi Srbije" koje je, kako tvrdi, oštetilo njegovu porodicu za nekoliko desetina hiljada evra. Njima je na ime eksproprijacije porodične kuće od 100 kvadrata dato svega 50.000 evra, odnosno 500 evra po kvadratu. Uroš navodi da mu je juče prišao prvi čovek "Puteva Srbije" Zoran Drobnjak i upitao ga "šta više hoće kad je dobio pare", a gradski menadžer Miroslav Čučković mu je obećao pomoć i zakazao sastanak na kojem se nije pojavio.
Ceo Bulevar Kralja Aleksandra u Beogradu upoznao je Uroša Bođu, mladića koji već treći dan štrajkuje glađu i žeđu ispred JP „Putevi Srbije“.
Redakcija Nova.rs objavila je pre nekoliko dana priču o porodici Bođi sa Novog Beograda, koju je državno preduzeće „Putevi Srbije“, kako sumnjaju, zavrnulo jer im je na na ime eksproprijacije porodične kuće od 100 kvadrata dato svega 50.000 evra, odnosno 500 evra po kvadratu, u delu gradu u kom se, inače, cena kvadrata kreće između 2.500 i 3.000 evra.
Iako je prema Zakonu o eksproprijaciji preduzeće dužno da vlasniku kuće isplati tržišnu vrednost za tu nepokretnost, JP „Putevi Srbije“ to nije uradilo nego je, kako kažu Bođe, isplaćenu cenu za nekretninu računalo u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta. Time su vlasnika kuće Milanka, njegovu suprugu i njihovog sina Uroša oštetili za nekoliko desetina hiljada evra.
Uroš je tada zapretio štrajk glađu i žeđu ukoliko ga glavni čovek preduzeća Zoran Drobnjak ili neki drugi zaposleni ne pozove na razgovor i ne ponudi drugo rešenje jer od 50.000 evra koje je njegova porodica dobila, ne mogu da kupe ništa, pa čak ni na periferiji grada.
Pošto do poziva nije došlo, Uroš je, kao što je i rekao, stupio u štrajk glađu i žeđu, a za Nova.rs objašnjava šta se dogodilo već prvog dana kada su ga zaposleni u „Putevima Srbije“ spazili s prozora.
„Šta da vam kažem, srce će mi pući od tuge. Niko za nas ne mari. Dali su mi lažnu nadu tog dana. Otac, majka i ja smo stajali ispred preduzeća, pošto je padao mrak, poslao sam ih kući, ionako su stari i bolesni, a ja sam ostao da prenoćim. Ne daj Bože da iko doživi tu noć provedenu na ulici, na plastičnoj sotlici, kao što sam je ja proveo“, priča uzrujani Uroš.
Kako dalje nastavlja, sutradan se ispred njega pojavio gradski menadžer Miroslav Čučković, koji ga je upitao u čemu je problem i ponudio se da pomogne.
„Obradovao sam se kao malo dete, mislio sam da je sve gotovo i da zaista ima pravde na ovom svetu. Rekao je da dođem sutra na sastanak u Opštinu Novi Beograd i da pokušamo da rešimo situaciju. Odmah sam prestao sa štrajkom“, navodi Uroš.
PROČITAJTE JOŠ:
17
0
0
Uroš je, kaže, stigao kući, preneo roditeljima lepe vesti, pojeo nešto s nogu i legao u svoj krevet da se naspava.
Sutradan ga je dočekalo neprijatno iznenađenje.
„Otišao sam u Opštinu, kao što mi je Čučković rekao, a tamo su mi rekli da im nije jasno zašto sam došao, kada su oni uradili sve što je trebalo s te strane. Čučkovića uopšte nije bilo, mada sam mislio da će biti neko drugi kome je on već rekao za moj problem. Ali ništa. Razočaran, vratio sam se na staro mesto – ispred ‘Puteva Srbije’ i nastavio štrajk“.
Ne verujući šta se dogodilo, Uroš je, kako nam priča, plakao nasred ulice u Bulevaru kralja Aleksandra. U jednom trenutku je mislio da odustane, ali su mu reči podrške prolaznika dale vetar u leđa.
„Ljudi su mi prilazili i čitali napisano na kartonu pored mene, govorili su mi da sam hrabar i da ne smem da odustanem, jer da nas je više ovakvih, ne bi bilo krađa niti nepravde u Srbiji. To mi je pomoglo da se psihički sredim koliko-toliko“.
A onda se juče, trećeg dana kako stoji ispred JP „Putevi Srbije“ pojavio direktor ovog preduzeća Zoran Drobnjak. Međutim, kako se vidi na snimku koji nam je Uroš prosledio, prvi čovek „Puteva Srbije“ nije bio raspoložen.
„Kako se ti zoveš, momak?“, pitao ga je Drobnjak.
„Ja sam Uroš Bođa“.
„Pa dobro, Uroše, tvoja braća su dobili pare. Sud treba da reši to. Šta hoćeš ti, više?“, rekao je Drobnjak.
Onda se, kako nam prepričava Uroš, pojavila žena, verovatno direktorova sekretarica koja je želela nešto da kaže, ali videvši da je Uoš snima, okrenula se i otišla, a za njom i Drobnjak koji je nešto mrmljao u bradu.
PROČITAJTE JOŠ:
Tako je Uroš ostao bez ikakvog odgovora.
„Nastavljam štrajk i dalje nadajući se da će se neko smilovati od ovih iz preduzeća i da će zaista želeti da sedne sa mnom i mojom porodicom kako bismo popričali o ovoj nepravdi koja nam je naneta. Zaista smo oštećeni. Gde da se preselimo i šta da kupimo za 50.000 evra? Moj brat je poginuo, dužan sam da ocu i majci obezbedim krov nad glavom dok su još živi, makar bezbrižno da prožive svoje poslednje dane. Boriću se do kraja, ne dam naš dom, mogu da ga ruše, ali samo preko mog leša. Zapamtite to“, poručuje uplakani Uroš.
BONUS VIDEO: Ruše jedan od simbola Novog Sada: Za rušenje i izgradnju Praohijskog doma 300 miliona
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
