Upis na fakultete u Srbiji se potpuno menja: Stižu dve velike izmene, evo kada stupaju na snagu

Ipak, univerziteti će pored državne mature koja bi trebalo da olakša upis dece na fakultete moći da kao i do sada organizuju soptvena propitivanja. Postavlja se pitanje kako to deci olakšava ako opet duplo uče, spremajući isto gradivo za državnu maturu i proveru znanja na fakultetima.Ministarsvo prosvete regovalo je na stav fakulteta koji su zahtevali da državna matura ne može biti jedini uslov za upis, i da bi paralelno trebalo da se održavaju i prijemni ispiti. Ministar Branko Ružić rekao je da se prijemni ispiti više neće tako zvati, već će to ubuduće biti provera znanja i skolonosti.Kako je saopšteno pitanja koja će deci biti postavljena na fakultetima neće moći da budu iz gradiva koje je pređeno u srednjoj školi, jer će ono biti "pokriveno" pitanjima na državnoj maturi.

Jedinstvena državna matura

Srednjoškolci su opterećeni, oni ne bi trebalo da isto gradivo polažu na maturi i na prijemnom. U interesu dece je da takva provera znanja i postoji kako bi deca imala veće šanse. Taj paralelizam gde deca polažu u matičnim školama i na fakultetima polažu isto na ovaj način će biti izbegnut", kaže za "Blic" Branko Kovačević nekadašjni rektor Beogradskog univerziteta.Objašnjava da je novina ta da test provere znanja i sklonosti na fakultetima neće sadržati pitanja iz gradiva koje je pređeneo tokom četiri godine srednjoškolskog obrazovanja. Prema njegovim rečima fakulteti će morati da se prilagode tome.Arhitektonski fakultet je uvek imao određene testove koji su se preklapali sa gradivom iz srednjih škola. Kod tehničkih i fakulteta prirodnih nauka, kao i medicine nešto će se sigurno i dalje proveravati iz oblasti matematike, hemije, fizike, biologije i slično. Sad u kojoj formi će ti testovi biti ostaje da vidimo. Ranije su postojale centralne komisije koje su davale iste zadatke za sve univerzitete - ukazuje.

Ništa neće moći bez odobrenja univerziteta

Kovačević je rekao da je u utorak održana diskusija u Rektoratu na kojoj su delegati sa fakulteta razgovarali o ovim promenama."To će potom ići na Konferenciju univerziteta Srbije. Verovatno će se po tom pitanju usaglasiti sve članice Konferencije univerziteta Srbije, a to su su svi akreditovani univerziteti u našoj zemlji. Odluka će biti doneta na nivou Konferencije univerziteta čiji je presednik rektir Univerziteta u Beogradu", objašnjava Kovačević dodajući da je "zeleno svetlo" univerziteta u Srbiji neophodno da bi ovo moglo da se sprovede."Prva proba državne mature najavljena je ove godine i to će morati da se uradi kako bi se videli kakvi su rezultati", kaže on dodajući da će učeci trećeg razreda srednje škole, a reč je o školama u četvorogodišnjem trajanju polagati probnu opštu, stručnu i umetničku maturu u periodu od 31. maja do 2. juna.

Da li se olakšava upis na fakultete

"Koliko sam ja razumeo i provera znanja koju će organizovati fakulteti će uticati na upis željenog fakulteta, ali ne kao pre. To je sada podeljeno, provera će nositi 30 odsto, 40 odsto je uspeh u srednjoj školi, a 30 odsto je državna matura. Ranije je 60 odsto nosila provera na fakultetu, a 40 odsto uspeh u školi", naveo je on.Kako kaže, ne zna na koji način bi se na taj način olakšala procedura oko upisa na fakultete."Ovde je najveći problem nepoverenje u neujednačene kriterijume u različitim školama u zemlji, stoga fakulteti smatraju da kada ne bi bilo te promene da bi prosto deca neka bila oštećena. Imate škole koje su jako dobre, ali su proseci na primer niži nego što su proseci u nekim drugim školama i onda vi na neki način oštetite neku dobru decu, jer deca u principu ne uče sve nego uče ono za šta imaju afiniteta i tu imaju dobre ocene iz tih predmeta, zato i upisuju fakultete iz tih oblasti. To je glavna primedba ljudi iz akademske zajednice", objasnio je.

Pitanja još nisu napravljena

Za Blic je objašnjeno da će pitanja za polaganje državne mature pripremiti Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Ta pitanja obuhvatiće zadatke iz srpskog i osam maternjih jezika nacionalnih manjina, zatim iz matematike, istorije, geografije, biologije, fizike, hemije, stranih jezika (engleskog, francuskog, ruskog, španskog, italijanskog i nemačkog), psihologije, sociologije, filozofije i drugih predmeta.Kada je reč o studnetima iz regiona i inostanstva, budući akademci iz Republike Srpske i Crne Gore polagaće državnu maturu u školama u Srbiji istog dana kada i njihovi vršnjaci.Kovačević kaže da takav način polaganja nije novina.Za to će pak biti potrebno usvojiti bilateralne sporazume kako bi se studentima olakšalo. Studenti iz Srbije su do pre nekoliko godina mogli da u Srbiji polažu prijemne za fakultete u Austriji. To je bio sporazum sa Austrijom koji je važio oko 90 godina a napravljen u okviru ratne reparacije nakon Prvog svetskog rata - naveo je on.

Jedinstvena državna matura u planu već 20 godina

Mi smo ušli u tu reformu obrazovnog prostora još 2003. godine kad aje premijer Đinđić porpisao sporazum o pristupanju evropskom obrazovnom prostoru. Tada su rađene određene vrte reformi, odnosno davane su preporuke o tome kako bi trebalo da se orgnaizuje nastava da bi kvalitet obrazovnaja bio bolji. To su bili čitavi projekti u koje su bili uključeni našu univerziteti u partnerstvu sa vodećim evropskim. Taj naš proces je pri kraju, i sada bi trebalo da se poveže i po vertikali. Reforme su odrađene u okviru univerziteta, srednjih, osnovnih škola i vrtića i sada sve to treba da se spoji - priča nam on.Ističe da je to standard Evropske unije, i da se na ovaj način Srbija prilagođava sopstveme zakone i regulative evropskim."Na taj način dobija se otvoreno tržište rada jer bi domaća diploma važila u njihovim zemljama. To već rade Hrvati i Slovenci. Kada se ovo sprovede, nostrifikacija diploma za područje Evropske unije više neće biti potrebna. Onda će na celom evropskom prosotru biti priznate naše diplome, to je dobro. Vi kada odete negde da radite morali biste da nostrifikujete diplomu. To košta dosta, a procedura je komplikovana", priča on.Kako kaže ova promena je u interesu svih studentada i građana jer će nakon toga moći slobodno i bez ikakvih prepreka da biraju gde će da rade i van članica Evropske unije."To nisu samo zemlje koje su sada u Evropskoj uniji. Tu si bile i Turska i Rusija, Izrael, ukupno 47 zemalja je pristupilo toj reformi obazovnog sistema. Sada kako se približava ta priča oko pristupanja Evropskoj uniji i kod nas se to privodi kraju", zaključuje za Blic Kovačević.BONUS VIDEO: Studenti medicine žele da ostanu u Srbiji i da rade u državnim bolnicama

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=studentimedicineeledaostanuusrbijiidaradeudravnimbolnicamaik-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4722878"]