U prikolici ili koferu i posle 26 godina brojni problemi izbeglih u Oluji

Taj 4. avgust 1995. godine Nenad Abramović iz udruženja Zavičaj zapamtio je po koloni. Imao je 27 godina i, kako kaže, u tom trenutku nije bio svestan šta se dešava.„Seli smo u taj traktor, porodica…i ceo život vam stane u jednu traktorsku prikolicu. I to je sreća ko je imao traktorsku prikolicu, nekome je ceo život stao u jedan kofer ili u jednu najlonsku kesu“, priča Abramović.On je jedan od oko 250.000 Srba koji su iz Hrvatske otišli u izbeglištvo.„U toj koloni su se rađala deca, u toj koloni su ljudi umirali, negde su usput i zatrpavani, možda se nekome ni grob ne zna“, dodaje.Oni koji su preživeli uputili su se uglavnom prema Srbiji, u nadi da će tamo biti bezbedni. Vlast Slobodana Miloševića, međutim, nije dozvolila da traktori sa izbeglicama uđu u glavni grad.„Beograd je za nas Krajišnike tad, u to vreme, bio pomalo zabranjeni grad“, kaže Abramović.Država je spremala drugi plan. To su shvatili roditelji Milke Kajganić. Biciklom, ali i peške uspeli su da stignu do Banjaluke, a zatim autobusom do Bjeljine. Odatle su, kaže Milka, bili stavljeni u voz na kojem je pisalo Beograd.„Tata je pogledao unazad i video da Avala ostaje iza njih i rekao je ‘ljudi odosmo mi na Kosovo“, kaže publicistkinja Milka Kajganić.Voz su, kaže, uspeli da zaustave, a putnici počeli da iz njega beže.„Tu u obezbeđenju voza su bili arkanovci i tada je nastalo strašno nešto, što se nikad ne može zaboraviti. Oni su ih tukli kundacima, sa čim god su mogli, okrvavljene nazad trpali u voz… Ono drugo što se razbežalo nisu išli za njima. Među tim razbežanim su bili moj otac i majka i oni su krenuli put Beograda“, priča Kajganić.Mnogi, ipak, iz tog voza nisu uspeli da izađu.Brojni su problemi Srba iz Krajine i danas. Neki su još bez krova nad glavom, neki ne znaju sudbinu svojih najbližih. Ni Srbija ne radi dovoljno na rešavanju ovog pitanja. Prema rečima izaslanika predsednika Srbije Verana Matića, poslenje tri godine nije bilo korisnih podataka koji bi doveli do pronalaska nestalih sa jedne ili sa druge strane.„Mislim da najmanje što naša država treba da uradi prema vama je da vam se izvini zbog toga što nije efikasnija u insistiranju ili saradnji na pronalaženju nestalih… I na tome što je ovaj proces toliko usporen“, kaže Matić.Dok je u Beogradu početak avgusta period za parastose, u Hrvatskoj se godišnjica Oluje slavi.„Hrvatska bukom i slavljem, vatrometom prikriva one kontroverze vezane za samu tu agresiju, ja bih je nazvao, taj zločin. Jer što je veća buka to je manja šansa da se neki stranac, neko iz mlađih generacija, posebno u Hrvatskoj, zapita da li ima nekog problema tu“, kaže politikolog Mladen Mrdalj.Operacija Oluja trajala je od 4. do 7. avgusta 1995. godine, podseća N1.Bonus video:

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiolujaik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2247289"]