0
Većina pacijenata nema nikakve simptome u ranoj fazi bolesti i kao rezultat toga dijagnoza se često postavlja kasno, kada su troškovi lečenja znatno veći, a kvalitet života pacijenata znatno lošiji. Reč je o hroničnoj bolesti bubrega (HBB) od koje boluje svaka deseta osoba na svetu. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 700 hiljada pacijenata sa ovom hroničnom bolešću.
Hronična bolest bubrega se definiše kao poremećaj u strukturi i/ili funkciji bubrega, a koji je prisutan duže od tri meseca. HBB je neizlečiva bolest koju karakteriše progresivni pad bubrežne funkcije. Broj obolelih je stalno u porastu na globalnom nivou, a Srbija i zemlje regiona nisu izuzetak. Prevalenca nadmašuje druge, prepoznatljivije, nezarazne bolesti i stvara značajan i rastući socio-ekonomski teret. I pored svega toga, bolest i dalje ostaje nedovoljno prepoznata.
„‘Svetski dan bubrega’ se obeležava na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacije za bubreg u više od 100 zemalja sveta. Uzevši u obzir da je hronična bolest bubrega veoma česta dijagnoza, da čak 1 od 10 odraslih osoba u svetu boluje od te bolesti i da ukoliko se ne leči, može biti smrtonosna. Prognoze stručnjaka su da će do 2040. godine bolesti bubrega biti peti vodeći uzrok smrti u svetu. Iz tog razloga akcenat ovogodišnjeg obeležavanja je prevencija bubrežnih bolesti i širenje svesti o ovom ozbiljnom zdravstvenom problemu koji često ne ispoljava simptome. Zato je udruženje “Zajedno za novi život”, zajedno sa najeminentnijim lekarima, u cilju prevencije i lakšeg suočavanja pacijenata sa ovom bolešću, izradilo brošuru kako bi što više pacijenata preko ustanova u kojima se leče, moglo da dođe do nje. Zato pozivam sve zainteresovane zdravstvene ustanove i udruženja pacijenata da nam se jave da bi besplatno dobili svoje primerke ove brošure“, rekao je na konferenciji za medije Mladen Todić, predsednik udruženja “Zajedno za novi život”.
Kako HBB napreduje, rastu i troškovi vezani za bolest, koji predstavljaju opterećenje i za pacijente i za zdravstvene sisteme. HBB je progresivna bolest, sa pet stadijuma, koja pogađa sve sisteme organa. Rano otkrivanje ove bolesti najčešće nije prioritet, ali blagovremeno lečenje bolesnika smanjuje učestalost komplikacija. Pravovremena promena životnih navika i lečenje u ranim fazama bolesti usporava progresiju HBB i razvoj pridruženih bolesti. Veliki broj pacijenata sa HBB ima komorbiditete. Zbog vitalne uloge koju imaju bubrezi, HBB je usko povezana sa drugim oboljenjima, kao što su hipertenzija, dijabetes, srčana oboljenja i poremećaji metabolizma minerala kosti, kao i razvojem sekundarnog hiperparatireoidizma.
„Radi se o bolesti koja poprima epidemijske razmere. Prvo zato što ima već starih ljudi koji imaju povišen pritisak i dijabetes, što su faktori rizika koji oštećuju bubrege. U poslednje vreme je i dijagnostika bubrežnih oboljenja bolja, pa je i to verovatno razlog sve većeg dijagnostikovanja pacijenata. Međutim, veliki problem predstavlja činjenica da bolest ne daje simptome, čak nekada i do preterminalne faze, zbog čega imamo veliki broj ljudi koji ne znaju da imaju bolest i samim tim se ne kontrolišu niti leče“, kaže puk.doc. dr Neven Vavić, nefrolog i načelnik Klinike za nefrologiju Vojnomedicinske akademije.
Pročitajte još:
0
0
2
5
Poslednji podaci pokazuju da smo imali tri miliona smrti od bubrežnih bolesti tokom 2019. godine.
„Sa druge strane, pacijenti koji imaju umereno oštećenje bubrega imaju jako veliku učestalost kardiovaskularnih oboljenja i smrti od toga, tako da u suštini bubrežni bolesnici idu ka dijalizi i transplantaciji, ali mnogi od njih neće to ni dočekati, nego će u toku svoje bolesti, ukoliko se ne leče, umreti od bolesti srca. To je ta veza između srca i bubrega, takozvani kardio-renalni sindrom – specifičan klinički entitet u kome narušena srčana funkcija dovodi do pada funkcije bubrega ili obrnuto. Kada je lečenje u pitanju u poslednje dve godine su se pojavili neki lekovi koji mogu malo da uspore progresiju bubrežnog oboljenja. Postoji grupa lekova, koja je dostupna i kod nas, ali pacijentima nisu dostupni o trošku zdravstvenog osiguranja“, objašnjava puk. doc. dr Vavić.
Kako se HBB dijagnostikuje u kasnim stadijumima za najveći broj pacijenata jedine opcije lečenja su dijaliza i transplantacija bubrega. Transplantacija zahteva odgovarajućeg donora, kompleksnu hirurgiju i doživotnu imunosupresivnu terapiju.
Nedeljko Spasojević iz Sremske Mitrovice problem sa bubrežnom slabošću ima od 2019. godine, a već naredne godine bolest mu se pogoršala, zbog čega je morao da krene na dijalizu.
„Prvih šest meseci dijalize sam jako teški podneo, dok se organizam nije navikao. I dalje je teško, ponekada imam problem sa pritiskom. Nakon dijalize nisam ni za šta, osim da legnem i odmoram se od te iscrpljenosti. Dijaliza je jako surova i najveći problem nas pacijenata je što smo ograničeni sa unosom tečnosti, jer sav višak koji unesemo u organizam, mašina izvlači iz nas i tako nas iscrpljuje. Preglede za transplantaciju sam obavio pre dve godine i stavljen sam na listu čekanja, ali još uvek nisam dobio ni jedan poziv. Nadam se tom pozivu kako bi se vratio u normalan tok života, zbog porodice kako bi mogao da im obezbedim bolje uslove za život – kaže Nedeljko, koji je otac troje dece.
***
BONUS VIDEO: Zdravo misli – Hronična bolest bubrega