Hronična bolest bubrega je trenutno na osmom mestu vodećih uzroka smrti, a procenjuje se da će do 2040. godine biti na petom mestu ove liste. Smatra se da ovaj zdravstveni problem pogađa više od 850 miliona ljudi. Na Svetski dan bubrega, pitamo se zbog čega je zavladala ova epidemija, kako da je zaustavimo, koje su mogućnosti lečenja, ali i koliko na sve to utiče kvalitet vode koju pijemo. Da li je pametnije da kozumiramo flaširanu vodu ili česmovaču? Reč jutra dajemo profesoru Radomiru Naumoviću, on je specijalista interne medicine i nefrologije, kao i načelnik Odeljenja za nefrologiju, poremećaje metabolizma i dijalizu u Kliničko bolničkom centru Zvezdara.
Naumović je gostujući u jutarnjem programu „Probudi se“ otkrio je koja su dva vodeća uzroka nastanka hronične bolesti bubrega. U pitanju su hipertenzija, odnosno povišeni krvni pritisak i šećer. Takođe, on se usvrnuo i na najveći problem kada je riječ o simptomima bolesti bubrega. Oni često ne moraju da bole da bi ukazali da nešto nije u redu sa njima.
„Često kažemo da su bolesti bubrega podmukle upravo zato što nemaju izražene simptome ili se ti simptomi zbog svoje nespecifičnosti olako zanemaruju ili se jave u fazi kada je funkcija bubrega gotovo u potpunosti izgubljena. Zbog toga su preventivne kontrole od neprocenjivog značaja. Hipoproteinska dijeta je važna mera za usporavanje progresije hronične bolesti bubrega. Ona podrazumeva smanjen unos proteina ishranom, odnosno smanjen unos namirnica koje su bogate proteinima. Na prvom mestu treba smanjiti unos mesa, sira i jaja“, savetuje nefrolog.
Bitno je, naglasio je, da se obrati pažnja na promene u boji, mirisu, količini i izgledu mokraće a ukoliko se pojave otoci kapaka ili potkolenica, bolesnik mora da se javi lekaru. Dodao je da su anemija, povišen krvni pritisak, problemi tokom mokrenja, slabinski bolovi takođe znaci koji mogu da ukažu na nastanak bolesti bubrega.
U tom slučaju je potrebno, kako dr Naumović ističe, uraditi običnu analizu urina i kontrolu krvi, koje se mogu uraditi u svakom domu zdravlja, a mogu na vreme ukazati na neki problem s bubrezima.
„Kada je reč o rizičnim grupama, u njih spadaju svi oni koji imaju dijabetes i hipertenziju, kao i oni koji imaju neke bolesti bubrega u porodici“, zaključio je dr Naumović.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO: „Živimo od vikenda do vikenda“: Kako izgleda dan pacijenata koji idu na dijalizu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar