0
"Od ovoga može jako lepo da se živi, moj rođak zarađuje i do 2.000 evra, idem u školu i ujedno dobijam novac - pa gde ima bolje?", ovo su samo neki od komentara učenika Građevinske škole na Zvezdari na smeru rukovalac građevinskom mehanizacijom, kada smo ih pitali zašto su upisali baš ovu trogodišnju školu. Svima su glavni motiv dobra zarada i velika potražnja za bageristima i ostalim vozačima građevinskih mašina, te ne čudi što je tolika navala na ovaj smer, pa se prijavi duplo više đaka nego što ih se prima.
Nemanja, Aleksandar i Nikola su učenici prve, druge i treće godine Građevinske škole, a ekipa Nova.rs zatekla ih je na gradilištu – jedan je vozio čuvenu „kombinatorku“, mašinu staru čak pola veka, drugi je nameštao viljuškar sa prednje strane, dok je treći nešto čačkao oko utovarivačke lopate.
Svi uglas kažu da „u ovoj lepotici leži lova“.
„Još dok sam bio mali, oduševljavao sam se velikim mašinama, oduvek mi je bilo fascinantno kako je upravljati njima. Zato sam bez ikakvog dvoumljenja došao u Beograd kako bih pohađao ovaj smer„, priča nam Aleksandar Ćuković koji je došao čak iz Štrbaca iz Republike Srpske.
Dodaje da je iz okruženja načuo da „bageristi dobro žive, iako izgledaju izmučeno u radnim odelima“.
„Posao bageriste nije nimalo lak. Oni rade i po kiši i po snegu, ali i na temperaturama od trideset i više stepeni. Međutim, ne bih mogao da sedim u kancelariji, volim dinamiku, a kad se spoji posao i zadovoljstvo, odnosno dobra zarada, nema ništa bolje“, kaže Aleksandar.
Njegov drug Nikola Kovačević koji ove godine završava školu, priča nam da ga je pre šest meseci već angažovala jedna firma.
„Prilično sam zadovoljan, a ovo je tek početak. Od novembra prošle godine radim u jednoj firmi, zapravo tu obavljam praksu, a oni su rešili da me stipendiraju kako bih bio motivisan i hvala im na tome, nisam još ni punoletan, a već zarađujem“, kaže nam Nikola.
Objašnjava da mu ništa nije teško, raduje se ponedeljku, sredi i petku jer tada ide na gradilište da vozi kombinatorku.
„Naučio sam, ušao sam u štos, što bi rekli. Ništa nije teško, a ko hoće da radi, mora da se potrudi. Srećom, naši profesori su sjajni, trude se da nas maksimalno nauče kako bi teoriju mogli da primenimo u praksi. Međutim, prava stvar jeste upravo praksa kada radimo za firme koje sarađuju sa školom, pa tako učimo od pravih majstora“, kaže nam Nikola koji će sigurno nastaviti da vozi bager nakon što završi srednju školu.
Pročitajte još:
„U planu mi je da ostanem u ovoj firmi u kojoj sam sada, nude dobre uslove, a početna plata je oko 110.000 dinara. Pa, gde ima bolje? I oni su zadovoljni, veruju mi, čak me ostavljaju samog da upravljam bagerom“, kaže naš sagovornik.
S druge strane, Nemanja Milošić je tek upisao srednju školu, a kako nam kaže, ovo je definitivno bila njegova najbolja odluka.
„Ja još uvek učim osnove, tako da u prvoj godini ne vozim mašinu. Nestrpljiv sam i jedva čekam da sednem u nju, ali otom potom. Drago mi je da nisam omašio smer, pošto vidim da su svi moji stariji drugovi zadovoljni i puni utisaka i upravo sam se time i vodio kada sam razmišljao šta ću da upišem – da je dobra zarada, a na ovom polju je sigurno dobra“, kaže nam Nemanja.
Profesor Nebojša Crnkomarković koji predaje praktičnu nastavu na smeru rukovalac građevinskom mehanizacijom u Građevinskoj školi na Zvezdari, kaže za Nova.rs da mu je puno srce kada čuje da se deca, blago rečeno, „otimaju“ o ovaj smer.
„Verujte, mi po godini primamo tridesetoro dece, toliko nam je ministarstvo prosvete odobrilo, ali da imamo više mesta na raspolaganju, sve bi bilo popunjeno jer je baš velika navala, za razliku od drugih građevinskih smerova u ovoj školi koji su na klimavim nogama“, priča profesor.
Dok u keramičare, molere, tesare, armirače neće niko, za rukovaoce se učenici „kolju“ uspesima.
„Naši đaci su odlični i jako vrlo dobri učenici. Takvi su nam došli, a uspeli su i da održe svoj uspeh zbog čega sam izuzetno ponosan. A koliko je ovaj posao tražen, ne samo u Srbiji, nego u celom svetu, pokazuju i firme sa kojima škola sarađuje, a koje već sada traže učenike završnih godina, koliko god da ih ima. Bukvalno su im toliko potrebni“.
Prosečna plata za rukovaoce građevinskom mehanizacijom kreće se od 80.000 do 120.000-130.000 dinara, a u inostranstvu plata ide i do 3.500 evra.
„Zato i jeste traženo zanimanje. Evo pogledajte našeg Nikolu, na praksi je u fantastičnoj firmi, motivišu ga stipendijom, radi ravnopravno sa ostalim majstorima. Plaćaju ga dualno, pošto su oni svi po dualnom obrazovanju, zapravo većina“.
U Građevinskoj školi na ovom smeru postoji teorijski deo, a već u drugoj godini učenici izlaze na gradilište i upravljaju ovom kombinovanom mašinom.
„U prvoj godini radimo motoriku u garaži, obučavamo ih da znaju da koriste kvačilo, da voze i upravljaju mašinom, u drugoj nadograđujemo to znanje, a već u trećoj idu po gradilištima i uče od najboljih. To se i pokazalo sjajno“.
Skoro 70 odsto učenika ove škole dolazi iz unutrašnjosti, dok ih je ostatak iz Beograda.
„Dolaze nam deca iz Prijepolja, Nove Varoši, Priboja, Lonznice, Ljubovije, Smederevske palanke, iz cele Srbije. Mi možemo da pružimo deci odlične uslove, da imobezbedimo dom i stipendiju, a posle skoro svi dobijaju poslove. Imamo firme koje dolaze i traže nam zidare, tesare, armirače, koliko god da imamo, svi hoće da ih uzmu, a mi ih, nažalost, ne upisujemo. Glavni problem je što danas svi hoće da budu kompjuterski stručnjaci jer mnogima je lakše da sede u kancelariji nego da budu na suncu, kiši i da se smrzavaju. Svakako, nadam se da će i deca i roditelji postati svesniji ovog zanimanja koji je i te kako tražen“, kaže nam profesor.
BONUS VIDEO: Škola bez mobilnih telefona
