Boravak u zemljama Evropske Unije u periodu od 2013. do 2021. prijavilo je 343,7 hiljada građana Srbije, pokazuju zvanični podaci EUROSTAT-a. Procene su da je u tom periodu našu zemlju godišnje u proseku napuštalo oko 45.000 građana. Ovaj masovni odlazak, koji kolokvijalno zovemo "odliv mozgova", na papir su stavili Ognjen Radonjić profesor Filozofskog fakulteta i Ivan Ostojić stručnjak za ekonomiju, tehnologiju i inovacije. Oni procenjuju da je u obrazovanje i vaspitanje ljudi koji su otišli uloženo 67,6 milijardi dolara.
U autorskom tekstu objavljenom na sajtu Velike priče, Ognjen Radonjić i Ivan Ostojić analizirali su koliko se novca „odrekla“ Srbija, a koji je uložen u srednjoškolsko i akademsko obrazovanje građana koji su u poslednjih 11 godina napustili zemlju.
Za svoju analizu koristili su zvanične podatke EUROSTAT-a, prema kojima Srbiju godišnje napušta između 30.000 i 60.000 građana. Za izračunavanje troškova, odnosno „gubitak“ države uzeli su srednju vrednost i rukovodili se podatkom da Srbiju godišnje napusti 45.000 ljudi.
Prema nekim procenama četvrtina od ovog broja su visokoobrazovani. Dakle, u našem slučaju, Srbiju godišnje napusti 11.250 visokoobrazovanih i 33.750 sa završenom srednjom školom.
Ako saberemo ukupne troškove vaspitanja i obrazovanja kojih se Srbija odrekla kroz prosečni godišnji odliv 45.000 građana, oni se kreću u rasponu od 5,8 do 6,7 milijardi dolara godišnje, odnosno u kumulativnom iznosu za posmatranih 11 godina iznose 67,6 milijardi dolara.
Procenjena ulaganja u vaspitanje i obrazovanje kojih smo se odrekli svake godine su bili iznad godišnjeg BDP-a Crne Gore.
U sledećem koraku izračunavamo eksplicitne troškove odliva mozgova kroz uložena sredstva u njihovo vaspitanje i obrazovanje (Tabela 1).
U drugoj koloni Tabele 1, nalaze se podaci o prosečnoj mesečnoj neto zaradi u dinarima za konkretnu godinu i u trećoj je ova prosečna mesečna neto zarada pomnožena sa dva, pošto pretpostavljamo da su oba roditelja zaposlena. U četvrtoj koloni izračunavamo prosečna mesečna izdvajanja za vaspitanje i obrazovanje po detetu, tako što izdvajamo iznos koji je jednak trećini dve prosečne mesečne neto zarade u konkretnoj godini.
Radi uporedivosti podataka, u šestoj koloni ova prosečna mesečna izdvajanja porodice za vaspitanje i obrazovanje konvertujemo u američke dolare, i u sedmoj, iznos iz šeste kolone množimo sa 12 meseci kako bismo dobili godišnje izdvajanje prosečne porodice za vaspitanje i obrazovanje po detetu.
Tako, na primer, godišnje izdvajanje prosečne porodice za vaspitanje i obrazovanje po detetu u 2012. iznosi 3.432 dolara, a u 2022. 4.823 dolara.
Zatim, potrebno je izračunati koliko košta vaspitanje i obrazovanje po detetu zaključno sa završetkom srednje škole (18 godina starosti) i fakulteta (25 godina starosti).
Metodološki problem koji se u ovom koraku javlja je taj što nemamo procenu troškova vaspitanja i obrazovanja osobe koja je završila srednju školu ili fakultet 2012. jer su nam potrebni podaci koji sežu 18 i 25 godina unazad, a koji su nedostupni ili nepouzdani.
Zbog toga ćemo napraviti procenu, imajući u vidu da troškovi vaspitanja i obrazovanja uglavnom rastu po godinama (pogledati četvrtu kolonu) te da su oni bili niži devedesetih godina prošlog veka u odnosu na dvehiljadite. Stoga ćemo godišnje troškove prosečne porodice do, na primer 2012, svesti na prosek prethodnih 11 godina (2001–2011) ili troškove do 2022. svesti na prosek prethodne 2021. godine i potom te proseke koristiti kao godišnja izdvajanja u periodu od 18 ili 25 godina (Tabela 2).
Na primer, prosek godišnjih troškova za vaspitanje i obrazovanje po detetu u periodu 2001–2011. iznosi 2.952 dolara i potom ovaj broj pomnožimo sa 18 i 25 godina.
Na taj način ćemo dobiti da je u vaspitanje i obrazovanje osobe koja je završila srednju školu 2012. (sa 18 godina) prosečna porodica ukupno uložila 53.136 dolara (2.952 USD x 18) i osobe koja je diplomirala iste godine 73.800 dolara (2.952 USD x 25).
Slično tome, prosek godišnjih troškova za vaspitanje i obrazovanje po detetu prosečne porodice u periodu 2001–2021. iznosi 3.269 dolara, te je u osobu koja je završila srednju školu 2022. prosečna porodica ukupno uložila 58.842 dolara (3.269 USD x 18) i fakultet 81.725 dolara (3.269 USD x 25).
Važno je napomenuti još jednom da smo ovaj metod izabrali kako bismo vodili računa o nižim troškovima vaspitanja i obrazovanja devedesetih godina prošlog veka.
Tako, ako u Tabeli 1 (sedma kolona), saberemo godišnje troškove od 2004. do 2021, dobićemo da je prosečna porodica ukupno uložila u vaspitanje i obrazovanje osobe koja je 2021. završila srednju školu 65.713 dolara (sedma kolona), dok po našoj metodologiji datoj u Tabeli 2, ovo ulaganje iznosi 57.492 (treća kolona).
Slično tome, iznosi za 2022. su 68.797 dolara u Tabeli 1 i 58.842 dolara u Tabeli 2.
Nadalje, na osnovu ukupnih eksplicitnih troškova koje podnosi prosečna porodica potrebno je izračunati udeo države koja u ukupnim eksplicitnim troškovima vaspitanja i obrazovanja po detetu učestvuje sa trećinom, i na taj način doći do ukupnih eksplicitnih troškova vaspitanja i obrazovanja po osobi u prethodnih 18 i 25 godina počevši od 2012. godine (Tabela 3).
Tako, na primer, procenjena ukupna eksplicitna ulaganja (porodica plus država) u vaspitanje i obrazovanje po osobi koja je 2012. završila srednju školu iznose 79.784 USD (četvrta kolona) i fakultet 110.811 USD (peta kolona), a 2022. godine 88.351 USD po osobi sa srednjom školom i 122.710 USD po osobi sa završenim fakultetom.
Da bismo kompletirali sliku ukupnih ulaganja kojih se Srbija odrekla, potrebno je u analizu uvesti i implicitne troškove.
Pored eksplicitnih troškova, značajni troškovi vaspitanja i obrazovanja su i implicitni, odnosno oportunitetni troškovi, jer za vreme pohađanja srednje škole, i nakon toga fakulteta, đaci i studenti nisu zaposleni zbog čega je u troškove školovanja potrebno uračunati i propuštene bruto prihode u čijem sastavu se nalaze sredstva koja prisvaja pojedinac kao neto zaradu i država u vidu poreza i doprinosa.
Pošto radni vek počinje sa 15 godina, osoba sa završenom srednjom školom je propustila da zaradi prosečan bruto prihod u prethodne četiri godine i sa završenim fakultetom u prethodnih 11 godina (Tabela 4).
Tako, na primer, osoba koja je završila srednju školu 2012. propustila je da prihoduje zbir prosečnog godišnjeg bruto prihoda od 2008. do 2011. (9.826 + 7.855 + 7.313 + 9.361 USD) i osoba koja je završila fakultet propustila je da prihoduje zbir prosečnog godišnjeg bruto prihoda od 2001. do 2011. (peta kolona).
Kumulativno gledano, osoba koja je završila srednju školu 2012. propustila je da prihoduje 34,4 hiljade dolara i fakultet 63,3 hiljade.
Te cifre u rasponu od 10 godina su veće, pa za osobu koja je završila srednju školu 2022. iznose 37,5 hiljada dolara, a za fakultet 92,5 hiljada (Grafikon 2).
U Tabeli 5 dati su eksplicitni i implicitni troškovi po osobi sa završenom srednjom školom i fakultetom.
Kada saberemo ukupne eksplicitne i implicitne troškove po godinama, dobićemo ukupne troškove vaspitanja i obrazovanja po osobi starosti 18 i 25 godina (Grafikon 3).
Ovi troškovi se kreću u rasponu od 114.100 do 125.800 dolara po osobi sa završenom srednjom školom (zbir druge i četvrte kolone u Tabeli 5) i od 174.100 do 215.300 dolara po osobi sa završenim fakultetom (zbir treće i pete kolone u Tabeli 5).
Finalno, potrebno je sabrati ukupne eksplicitne i implicitne troškove po godinama i izračunati ukupna ulaganja u vaspitanje i obrazovanje kojih se Srbija odrekla usled prosečnog godišnjeg odliva 33.750 građana sa srednjom školom i 11.250 građana sa fakultetom (Grafikon 4).
Dakle, godišnji trošak odliva građana sa srednjom školom je u rasponu od 3,9 do 4,2 milijarde dolara (umnožak troškova po osobi starosti 18 g. i 33.750) i građana sa fakultetom u rasponu od 2 do 2,4 milijarde dolara (umnožak troškova po osobi starosti 25 g. i 11.250).
Kada saberemo ove troškove, dobićemo ukupne troškove vaspitanja i obrazovanja kojih se Srbija odrekla kroz prosečni godišnji odliv 45.000 građana.
Ovi troškovi se kreću u rasponu od 5,8 do 6,7 milijardi dolara godišnje, odnosno u kumulativnom iznosu za posmatranih 11 godina iznose 67,6 milijardi.
Kompletnu analizu Ognjena Radonjica i Ivana Ostojića pročitajte na sajtu velikeprice.com.
BONUS VIDEO: Protest studenata Medicine ispred Ministarstva zdravlja
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare