Pravoslavni vernici u Srbiji proslavljaju Božić 7. januara, a to je najradosniji hrišćanski praznik koji prati niz lepih običaja i porodična okupljanja, ali i bogata trpeza. Opšte je poznato da bi svi poslovi trebalo da budu završeni najkasnije do Badnjeg dana, jer se na Božić ne radi ništa. Mnoga crkvena pravila su obojena narodnim običajima, a kao što se u narodu kaže: "100 sela - 100 običaja", tako se i oni razlikuju od mesta do mesta.
U susret najradnosnijem hrišćanskom prazniku Božiću donosimo vam priču o najvažnijim običajima koji prate taj dan, ali i Badnji dan koji mu prethodi.
U različitim krajevima Srbije postoje razlike kada je reč o običajima, ali postoji i dosta toga zajedničkog.
Na Badnji dan, pre zore, muškarci iz kuće idu u šumu da poseku badnjak. Domaćin, okrenut ka istoku, seče badnjak sa tri snažna udarca. Prilikom odsecanja izgovara se molitva za zdravlje i sreću porodice. Iverak koji otpadne pri prvom udarcu se pokupi i čuva.
Obično se seče grana hrasta, koja predstavlja badnjak, a ovo drvo bilo je sveto drvo Slovena.
Međutim, neka domaćinstva praktikuju da za badnjak uzmu granu cera. Tako je, recimo, u Mačvi, dok se negde, kao što je to tipično za Kragujevac, seče bukva.
U većim gradovima u Srbiji, građani na Badnji dan odlaze na pijace da kupuju badnjak. Samo u manje naseljenjim mestima, varošicama i selima ide se u šumu.
Takođe, u nekim krajevima seku se dva ili tri badnjaka, nekada i devet, a ponegde onoliko koliko ima muškaraca u kući. Takav običaj je, recimo, na jugu Srbije – u Vranju, Pirotu, Leskovcu…
PROČITAJTE JOŠ:
Za Badnji dan običaji nalažu da se, pre nego što se iseče badnjak, drvetu kaže „Dobro jutro“, čestita mu se praznik i pomoli za zdravlje i sreću porodice.
Običaj je da se potom drvo pospe žitom ili da mu se daruje kolač, a samo drvo nikako se ne sme dodirnuti golim rukama, već isključivo rukavicama. To je veoma poštovan običaj u Nišu i okolnim mestima.
Veruje se da prvi iver koji padne sa drveta ima magičnu moć, pa je jedan od muškaraca iz kuće uvek išao kako bi uhvatio prvi iver, kako ne bi pao na zemlju. Postoji verovanje da voda u koju je stavljen prvi iver badnjaka ima lekovito dejstvo, te da je treba piti radi ozdravljenja.
U Vlasotincu se vekovima unazad praktikuje običaj da se celog dana Božića pije isključivo voda u kojoj je stajao iver badnjaka.
Badnji dan je i vreme kada se kolje prase, nekada i jagnje, a ponegde čak ćurka ili guska, tj. božićna pečenica, koja predstavlja žrtvu za novo leto, što se može tumačiti kao ostatak paganskog običaja prinošenja žrtve za rađanje novog Boga.
U Mačvanskom okrugu – Šapcu, Bogatiću i okolnim mestima se kao pečenica priprema prase i to samo do 20 kilograma težine.
Vojvodina, pak, više praktikuje da na božićnoj trpezi bude jagnje, ali ima dosta porodica u Novom Sadu i Apatinu koje pripremaju gusku za glavni obrok odnosno pečenicu.
U toku Badnje večeri odvija se najveći broj radnji i običaja, među kojima je najvažnije unošenje badnjaka i slame.
Već tokom dana domaćica stavi u sito sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka, pa seto stavi na sto za kojim se večera.
Uveče se unosi badnjak, to čini domaćin, dok ostali ukućani govore „Dobro veče, badnjače“, a domaćin odgovara sa „Srećno vam Badnje veče“. Domaćica ga posipa pripremljenim žitom, a domaćin onda obilazi kuću kao kvočka, dok ga prate domaćica i sva deca kao pilići. Ovo je karakterističan običaj za Vranje, dok ga u srpskoj prestonici retko ko praktikuje.
U Beogradu, recimo, porodice stave slatkiše ispod glavnog stola, a mališani su pilići koji ih traže i na kraju pronađu.
Zalazi se u svaki ugao i baca po orah u svaki ćošak, a ostali orasi i lešnici stavljaju se u slamu ispod stola, dok orahe iz uglova kuće niko ne treba da uzima.
Nakon toga sledi unošenje slame, koja se raznosi po kući, onaj ko nosi slamu takođe treba da kvoca, a ostali pijuču.
Trećeg dana Božića slamu treba odneti u obor ili u štalu, a ko ima voćnjak, treba da slamom obavije voće kako bi bolje rađalo.
Ono što se čeka čitav Badnji dan i zbog čega su običaji za Badnje veče tako posebni jeste loženje badnjaka.
On se najpre celiva, maže medom i stavlja na ognjište, a potom pali. Deca „džaraju“ vatru govoreći koliko varnica toliko parica, pilića, košnica, pominjući sve ono čije se blagostanje priželjkuje.
Nakon toga sledi večera, prilikom koje treba servirati bogatu hranu, ako bi godina bila puna izobilja, ali hrana mora biti posna. Običaji za Badnje veče nalažu da se na trpezi nađu med, beli luk, pasulj, kupus, riba, voće (lešnici, suve šljive, jabuke, orasi).
Običaji za Badnji dan neguju i jednu duhovnu tradiciju, a to je da treba oprostiti onima sa kojima ste zavađeni i nastaviti dalje bez tereta koji zadaju sukobi i nesloga.
Božić započinje ponoćnom ili jutarnjom liturgijom koja se služi u svim pravoslavnim crkvama i manastirima, na kojoj se mogu pričestiti svi koji su postili u Božićnom postu. Oni koji se ne pričešćuju, mogu uzeti naforu.
Ljudi se međusobno pozdravljaju rečima „Hristos se rodi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se Hristos rodi“, a takav način pozdravljanja traje sve do Bogojavljenja, kada se koristi pozdrav „Bog se javi“, a otpozdravlja rečima „Vaistinu se Bog javi“.
PROČITAJTE JOŠ:
Srpski običaji za Božić nalažu da ranije tog dana, najbolje tokom prepodneva, u kuću dolazi gost, koga domaćini obično očekuju jer se unapred dogovore, mada može doći i neki slučajni gost, koji se zove položajnik.
To je gotovo uvek muškarac, samo u nekim delovima Srbije to može biti devojka za koju se veruje da je srećna. Tako je, recimo, u Vranju.
U mačvanskim selima se kao položajnik uvodi jagnje.
Položajnik treba da priđe šporetu, i „džarajući“ vatru izgovori „Koliko varnica, toliko srećica, koliko varnica, toliko parica, koliko varnica, toliko u toru ovaca, prasadi i jagnjadi, gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože, daj“.
Veruje se da položajnik treba da donese sreću tokom čitave naredne godine porodici i kući u koju je pozvan, a koja ga na odlasku dariva određenim poklonom.
Na Božić običaji nalažu da se mesi česnica, pogača u koju se stavlja srebrni, zlatni ili obični novčić i koja se iznosi na Božićnu trpezu u vreme ručka.
Domaćin i ukućani treba da okrenu u rukama tri puta s leva na desno, zatim da izlome hleb, vodeći računa da nijedna mrva ne padne na pod. Veruje se da će onaj ko izvuče novčić biti naročito uspešan i srećne ruke tokom naredne godine.
Za Božić običaji se oslanjaju i na verovanje da je ovaj praznik odlična prilika za uspostavljanje navika koje želite da imate tokom čitave godine, te na Božić treba raditi sve ono u čemu želite da protekne naredna godina.
Takođe je običaj da se tokom trajanja Božića, dakle u naredna tri dana, ne sklanja trpeza, niti čisti kuća.
BONUS VIDEO: Hoće li inflacija ove godine ukrasti građanima Božić?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare