Kineski rudarski gigant “Zijin” je krajem 2018. godine postao većinski vlasnik Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor, jedinog proizvođača bakra u Srbiji, a država Srbija je zadržala manjinski udeo u vlasništvu. Od dolaska kineskih vlasnika, Ziđinu su izrečene tri novčane kazne zbog zagađenja. Tokom 2019. godine vazduh u Boru svrstan je u najlošiju kategoriju "prekomerno zagađen", zbog prekoračenja dozvoljenih vrednosti sumpor-dioksida u vazduhu, a kompanija je tada i pravosnažno osuđen na novčanu kaznu zbog kršenja odredbe Zakona o zaštiti životne sredine, koja se odnosi na emisiju zagađujućih materija.
Srbija je izgleda postala „zmajevo gnezdo“ za najveće kineske zagađivače. Mnoge od velikih kompanija koje poslednjih godina otvaraju svoj biznis u Srbiji zbog zagađanja nalaze se na svetskim crnim listama, ali su kod nas „investitori decenije“. U jučerašnjem tekstu smo se bavili poslovanjem Linglonga, a danas je na redu drugi kineski gigant u Srbiji.
Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine za prošlu godinu, koji je preneo CINS, vazduh u centru Bora zbog čestog, prekomernog prisustva sumpor-dioksida bio je „opasan po zdravlje ljudi“ i to 13 puta. Ministarstvo zaštite životne sredine je najmanje pet puta utvrdilo propuste otkako je rudarski basen privatizovan, a životi 45.000 građana Bora su ugroženi.
Borani kažu da zbog zagađenja vazduha i prašine „žive u karantinu“, a da „svako drugo dete iz komšiluka dobije pumpicu za astmu“.
„Ziđin Mining“ je jedna od najvećih kineskih državnih firmi, sa projektima u 20 provincija i sedam zemalja. U 2010. godini potresla su je dva velika skandala sa zagađenjem koja su je koštala milione juana u novčanim kaznama i isplatama odšteta. Prema pisanju Rojtersa, iz rudnika zlata i bakra na planini Ziđin u Šanghangu bujica otrovnog gnojiva od 9.100 kubnih metara izbila je kroz jalovište i ušla u reku Ting, usmrtivši 4 miliona riba. Rukovodstvo „Ziđina“ je tada devet dana skrivalo informaciju o tome šta se desilo zbog čega su ga državni mediji optužili za zataškavanje skandala. Kineska policija je kasnije odredila pritvor trojici zaposlenika.
Slično ovakvo jalovište svakodnevno gledaju i „udišu“ meštani sela Oštrelj, na teritoriji grada Bora, gde je od 1983. godine do danas otkopano je oko 194,6 miliona tona rude. Od tada, flotacijsko jalovište Veliki Krivelj koje je formirano u dolini Kriveljske reke, a na samo kilometar od sadašnjeg naselja Oštrelj naraslo je do te mere da žiteljima ovog naselja onemogućuje normalan i zdrav život na ovom prostoru.
Ukupan živi svet u bližoj okoloni Bora gotovo je uništen ili ozbiljno ugrožen, a kako prenosi BBC na srpskom, jalovište je u protekloj godini „naraslo“ alarmantnom brzinom, te se veliki problem zagađenja još više uvećava.
Nevladina organizacija „BRI Europa“ izveštava da je kompanija „Ziđin“ u više navrata proglašen krivcem za teško zagađenje životne sredine u operacijama u matičnoj zemlji, a kompanija je poznata i po konstantnom zanemarivanju potreba lokalnih zajednica. Jedna od najvećih zamerki je upravo ta da „Ziđin“ nedovoljno ulaže u obezbeđivanje brana jalovišta u kojima se odlaže otpad koji sadrži otrovne metale.
„Zijin“ je, prema pisanju peruanske „La Republica“ u Peruu, gde poseduje rudnik bakra „Rio Blanco“ takođe kažnjen zbog kršenja lokalnih zakona o zaštiti životne sredine, ali i sukoba sa članovima lokalnih zajednica koji su rezultirali povređenima na obe strane. U 2019. godini meštani su se okupili kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo zbog novoplaniranih rudarski poduhvata, strahujući da bi novi projekti mogli dovesti do zagađenja vode i zemljišta i na taj način ugroziti njihov način života.
Od maja 2015. godine „Ziđin“ je vlasnik i 47,5 odsto rudnika zlata „Porgera“ u Papua Novoj Gvineji. Iako značajnog ekonomskog doprinosa za zemlju, rudnik je sa sobom doneo i značajne kontroverze, uključujući zabrinutost u vezi sa ljudskim pravima, ekološkim pitanjima i sukobe oko naknade.
Međutim, prema pisanju Gardiana, usled globalne pandemije krajem aprila prošle godine Vlada Papue Nove Gvineje najavila je da, iz navedenih razloga, neće produžiti zakup rudnika zlatne mine koja doprinosi približno 10 odsto ukupnog izvoza ove zemlje.
I Etičko veće Švedskog penzionog fonda je isključilo „Ziđin“ iz svog portfolija 2020. godine, pod obrazloženjem da je „po svim parametrima ‘Ziđin Mining’ kompanija sa najgorim merama prevencije, a istorija kompanije je puna primera teških ekoloških incidenata“, kako se navodi na zvaničnom sajtu državnog penzionog fonda Švedske. Ova izjava Veća dovela je do toga da je nekoliko švedskih penzionih fondova u vlasništvu države odlučilo da isključi „Ziđin“ iz svojih investicionih portfolija. Kompanija je, prema tvrdnjama „BRI Europe“ takođe na crnoj listi nekoliko skandinavskih komercijalnih banaka, poput Nordea i Swedbank.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar