Foto:shutterstock

U Dečjoj klinici Kliničko-bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović" trenutno se od tuberkuloze leči šestoro dece i njihove kliničke slike su blaže. Dok su brojevi zaražene dece relativno mali, pojedini pedijatri ocenjuju da bi uvećanjem ekonomske krize došlo do porasta broja novih slučajeva.

Glavni razlozi kod oboljevanja od tuberkuloze leže u socijalno-ekonomskim uslovima – od uslova stanovanja do ishrane.

Načelnica Dečje klinike Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović“ dr Olivera Ostojić rekla je za portal Nova.rs da se u ovoj ustanovi, koja jedina ima odeljenje za tuberkulozu, leči šestoro dece, a da je broj pacijenata prošle nedelje bio devet.

Godišnje na lečenju od tuberkuloze u ovoj ustanovi bude od 20 do 25 pacijenata, koji leže od tri do šest meseci u zavisnosti od toga koliko treba da uzimaju terapiju, kakvi su im socijalno-ekonomski uslovi, jer oboleli moraju da budu dobrim higijenskim uslovima.

„Tuberkuloza na sreću danas kod dece vrlo retko se pojavljuje neki teži oblik, jer se oni najčešće ‘uhvate’ jer imamo epidemiološku podatak da je neki roditelj ili član porodice bio bolestan, pa se onda svi ti kontakti ispituju… Ako dete ima simptome onda ide na neko potpuno lečenje i ispitivanje“, navela je dr Ostojić za Nova.rs.

Inače, bez obzira da li je osoba vakcinisana, ona može da oboli od tuberkuloze, samo što vakcina štiti od teških oblika ove bolesti. Ostojić nam navodi da statistički oko 5 posto vakcinisanih oboli od tuberkuloze, a da 5 odsto oboli još tokom života.

„Na primer oboleli od HIV-a imaju imunu deficijenciju, te oni mogu da dobiju tuberkulozu bez obzira što su vakcinisani, a naravno ima dece koja isto imaju imunu deficijenciju“, pojašnjava dr Ostojić.

Foto: NOVA S

Ona je podsetila da je vakcinacija protiv tuberkuloze obavezna i da se daje u porodilištu, ali dodaje da ima dece koja se rode kod kuće ili dece koja imaju neki rizični faktor na rođenju koji ne dozvoljava vakcinaciju.

„Ali se ona prate i do navršene prve godine se vakcinišu“, dodaje naša sagovornica.

Koji sve socijalno-ekonomski uslovi dovode do zaraze

Doktorka pedijatrije dr Ljiljana Lukić rekla je za Nova.rs da se pojava tuberkuloza odnosi na loše uslove stanovanja (vlaga i buđ u stanu), zatim loša ishrana, odnosno osobe se ne hrane pravilno i ne uzimaju dovoljno mesa, mleka, jaja i voća.

Tako da je ova bolest najčešće povezana sa socijalno ugroženim porodicama, gde dete nije negovano ili je zapušteno. Na primer, kada neka mnogočlana porodica živi u nekom malom skučenom stanu, gde slabo provetravaju, a gde imaju i po dve-tri generacije i gde se loše hrane.

dr Ljiljana Lukić, pedijatar Foto: Privatna arhiva

„Deca su uglavnom vakcinisana, ali za razliku od drugih cepiva, vakcinacija protiv tuberkuloze ne štiti od same zaraze, već od teških oblika bolesti – milijarna i sekundarne tuberkuloze mozga“, objasnila je dr Lukić.

Ona navodi da je povećanje broja obolelih povezano sa ekonomskom krizom.

„Što je više siromašnih, to je veća verovatnoća da nam se vraćaju neke bolesti koje su vezane isključivo za neke socijalno-ekonomske uslove… Kako kriza bude veća možemo da očekujemo i tuberkulozu i neke druge bolesti kojih ranije bilo. Naravno, tuberkuloza je od većeg društvenog značaja jer se mogu i drugi zaraziti. Dete se uglavnom zarazi od nekoga u kući, pa se onda širi dalje, te morate da izolujete celu porodicu, koja onda mora da pije preventivno antibiotike. Tuberkuloza se leči dugo, a pacijent posle toga se prati još dugi niz godina“, pojašnjava dr Lukić.

Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Načelnica Dečje klinike KBC „Dragiša Mišović“ dr Olivera Ostojić saglasna je sa dr Lukić da je logično da će veće siromaštvo voditi porastu broja obolelih.

„To je uvek bila bolest siromaštva, mada je bilo pre desetak godina jedno žarište u jednoj gimnaziji, vrlo ozbiljnoj, gde nisu deca socijalno ugrožena, ali je nekako uneto i tu se onda nekoliko dece zarazilo. Prema tome, to više nije ni bolest siromašnih. Ono što je jako dobro je da imamo vakcinu, dobru epidemiološku službu i dobre lekove“, navela je dr Ostojić.

Koji su prvi simptomi

Dr Ljiljana Lukić navodi da su prvi simptomi tuberkuloze dugotrajan i uporan kašalj, zatim dete slabo jede i mršavi, te je duže vreme malaksalo i ima temperaturu 37,2 ili 37,3.

Da bi se utvrdila tuberkuloza jedini dokaz je isključivo rendgen snimak, jer se ne čuje ništa posebno na plućima i tek snimak može da otkrije.

Foto:shutterstock

Kako se širi zaraza, ko je najranjiviji i koje su još posledice

Zaražavanje kod tuberkuloze je kapljično kada neko u vas kašlje ili kije.

Ako ste zdravi sa dobrim imunim sistemom i ako ste vakcinisani, vrlo je mala verovatnoća da ćete dobiti tuberkulozu, poručuje dr Lukić.

Najranjivije kategorije su starije osobe, onda imuno kompromitovani, onkološki pacijenti, hronični bolesnici, oboleli od dugotrajnog kovida i deca koja su imala više puta kovid ili koja su imala skorije varičelu ili grip. odnosno bilo koja bolest koja će urušiti imunitet.

Foto: Shutterstock

Dok lečenje tuberkuloze traje dugo, mlade žene ne treba da barem godinu dana posle izlečenja ostanu trudne.

Lečenje tuberkuloze povlači mnogo zdravstvene zaštite, trošenje resursa, a i, kako tvrdi dr Lukić, dugotrajno pijanje lekova ostavlja neke posledice.

BONUS VIDEO – Najsmrtonosniji virusi

Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare