Novi podaci o skoku broja zaraženih, ponovo su uzburkali javnost u Srbiji, a šta zapravo predstavlja nagli skok obolelih upitali smo epidemiologa i člana Kriznog štaba, Branislava Tiodorovića. Naime, prema zvaničnim podacima, u poslednja 24 sata preminule su dve osobe, dok je zaraženo još 326 osoba. Kako Tiodorović tvrdi, mladi su ti koji u poslednje vreme najviše obolevaju od koronavirusa, ali se boji da će to na kraju da se opet slomi na starijim građanima.
Na pitanje, kako to da danas imamo preko tri stotine zaraženih i kako da objasnimo taj nagli skok, Tiodorović je za Nova.rs kaže:
„Što mislite da je to naglo kad smo pre toga imali 260. Ništa se ne dešava neočekivano. Imaćemo povećanje, imaćemo padove, pa ćemo opet imati povećanja“, kaže sagovornik Nova.rs i ističe da ponedeljak nikada ne pokaže pravu situaciju.
„Retko ko vikendom ode da se testira, samo ako mu je baš nužno. Svako ko misli da ima simtome koji liče na pretpostavku korone, a nije siguran, nema temperaturu, ili se ne oseća baš tako loše, kaže sebi da će pregurati vikend i otići kod lekara u ponedeljak. Zato sad odjednom imamo skok, to jest, čini nam se da je odjednom“, objašnjava Tiodorović i napominje da mnogi ne žele sebi da kvare vikend, i da zato nema puno testiranja, a ne zato što nema testova.
On napominje i da se ne javljaju svi koji bi trebalo da se jave, ili se javljaju sa malim zakašnjenjem, ili jednostavno smatraju da će ih proći.
„Uglavnom su to mladi ljudi sa dobrim imunitetom, koji se nadaju da će proći sa lakšom kliničkom slikom, ili bez ikakvih znakova. Ali ova brojka nam ne govori da je to sve. Ona samo govori da su to oni od 100.000 slučajeva koji su nam od interesa da ih pratimo. Svi su važni da ih pratimo, ali ovi su od posebnog značaja, jer znači da imaju tegobe. Zbog njihovog zdravstvenog stanja, ali i zbog toga što će oni širiti eventualnu infekciju“.
Tiodorović dodaje i da je Srbija opkoljena sa svih strana, da korona plamti svuda oko nas.
„I šta mi sad očekujemo, da budemo mirni? Pa to je nemoguće“, kazao je on.
Na pitanje da li će biti uvođenja novih mera, član Kriznog štaba kaže:
„Pominjanje policijskog časa i vanrednog stanja ovog trenutka apsolutno nije opcija. Jednostavno, mi nismo u situaciji da moramo da posegnemo za najoštrijim merama. Mislim da ovu situaciju možemo još uvek da kontrolišemo. Normalno, za to je potrebno, pre svega, zalaganje naroda. Mislim da se ogromna većina našeg stanovništva ponaša disciplinovano, da razmišlja o svom zdravlju, o zdravlju svoje porodice, svojih prijatelja, i kontakata na poslu. Milsim da je to ogromna većina. Da nije tako, ne bismo došli u ovu situaciju da smo, bez obzora ko šta misli, najbolji u Evropi. U ovom trenutku su možda za neki promil bolje Norveška, Turska i Estonija i to su podaci Evropskog centra za kontrolu bolesti“, kaže Tiodorović i dodaje:
„To nije naša volja, to je centar koji prati sve. Pogledajte Crnu Goru. Oni nisu prvi, ali su treći. Belgija, koja je bila izuzetno dobra, popela se na prvo mesto, Holandija je na trećem, a bila je izvanredna. Mađarska je možda bila primer, ali čim popuste mere, čim se opusti stanovništvo, dovodi do skoka obolelih. To popuštanje mera nije samo do države, nego i ponašanja ljudi. Ne treba optuživati stanovništvo, ali ne treba ni, bez osnova, optuživati državu, odnosno državne organe“, smatra Branislav Tiodorović.
Dodaje da treba zahvaliti većem delu stanovništva jer se ponaša odgovorno.
„E sad, pitanje je da li ćemo to očuvati. Vrlo teško, osim ako se budemo pridržavali mera, kao što znate, maska, fizička distanca, dezinfekcija, i to ne samo dezinfekcija ruku, već i na radnom mestu, u domaćinstvu i da svi to rade“.
Tidorović naglašava da sada obolevaju mlađi ljudi, očuvanog imuniteta.
„Oni se vraćaju svojoj kući, ili tamo gde žive, u studentskom domu ili gde god, ali će pre svega biti u opasnosti starije osobe ili hronični bolesnici. To znači da će nam se onda kao zaraženi i oni pojaviti. Neko će reći, ‘pa dobro, imali smo i gore brojke, sad umre samo po jedno ili dvoje’. Da, ali oni su stariji od 65 godina, te treba obratiti pažnju da hospitali budu spremni za prijem. A nama će svaka prilika da držimo ovo pod kontrolom, dati mogućnost da se bolje pripreme, i hospitali i narod, jer bez tog opšteg pristupa nema rezultata.“
Žarišta u Srbiji
„Svi veliki gradovi predstavljau potencijale žarišta, ali moramo da istaknemo da je Beograd najveći potencijal“, kaže Tiodorović i dodaje:
„Ne samo zato što je najveći, nego procentualno gledajući kako se sprovode mere. Pazite, kad imate 2,5 miliona ljudi, pa zato nije isto imati pet odsto ljudi koji ne poštuju mere u Beogradu, ili imati zaražene u gradu od 200 hiljada ili u nekom gradiću od 20.000. Mnogo je veći rizik u većim gradovima“, objašnjava Tiodorović i dodaje da je vanredna situacija proglašena u 30-ak gradova.
Broj oboellih po gradovima i potencijalno najveća žarišta
Beograd 155
Kragujevac 29
Kraljevo 15
Niš i Novi Sad 11
Vranje 9
Valjevo i Prijepolje 7
Šabac i Prokuplje 6
Loznica 5
Pančevo 4
Sagovornik Nova.rs navodi da u smislu sprovođenja mera, manji gradovi u kojima je proglađena vanredna situacija mogu da kažu neće da puste ugostiteljske objekte da rade do 23 sata, nego do 20 sati.
„I to je razumljivo, jer je za jedno Prokuplje koje ima 11 zaraženih, to mnogo. Pored Beograda, Kragujevca, Kraljeva, ja uvek posmatram i Vranje… Oni tvrde da im se broj obolelih povećava jer je otvorena granica sa Severnom Makedonijom. Narod ide u trgovinu, da kupi gorivo u Kumanovu, pa se meša sa stanovništvom Severne Makedonije koja ima preko 600 na 100.00 aktivnih slučajeva. Ako se nađete u Skoplju ili Kumanovu, pa normalno da ste tamo više izloženi“, kaže Tiodorović.
On dodaje da će se verovatno razmišljati o uvođenju novih mera.
„Bili smo otvoreni zbog ekonomje, protoka ljudi i robe, ali moraćemo da razmislimo da li ćemo morati da uvedemo PCR test ili serološki. Čak iako znamo da će to da pogodi naši ljudi koji žive u Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori… moramo da primenimo takve mere, jer kao što vidite tamo broj obolelih skače. A drugo, bili smo kritikovani za vanredno stanje, a da li znate da su danas Slovenci uveli vanredno stanje, policijski čas, da su to uradili Irci, Holandija, čak uvedeno i u nekim delovima Nemačke. Kad je neko primoran, kad ima veliki broj zaraženih, on to mora da učini“ objašnjava epidemiolog Tiodorović.
Naglašava da zaključavanje mora da se primeni kao zadnja mera, ali da se nada da do toga neće doći.
„Možda sam ja optimista, ali se nadam da ćemo to da izbegnemo. A uslov za to jeste da održimo ovaj trend. Znači, što bolje sprovođenje mera i da uspemo da se izborimo sa onim ljudima, koje ja moram nazvati sebičnim. Mogu da shvatim da su ekonomski pogođeni ugostiteljski objekti, kafiću, splavovi, i to je tragično. Ali ovo organizovanje žurki, proslava, sigurno viđate fotografije na društvenim mrežama, je nešto strašno. To je ogroman broj mladih ljudi. Ako oni ne obole, a oboleće i oni, jer su nam u julu najviše obolevali mladi ljudi, opet će se slomiti na starijima“, zaključuje Tiodorovič za Nova.rs.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare