„Teško je sankcionisati, ali čini mi se da je još teže zataškati sada kada ima puno podataka, najavljenih svedoka, puno gneva javnosti koja kaže ‘dosta više'“, navodi on u Danu uživo na TV N1.Dodaje da bi sve prepustila institucijama, ali i da ima utisak da „ovo što se sada dešava nije zataškavanje, već sporost u delovanju – i previše je ljudi obuhvaćeno istragom, ovo je onaj period vakuuma kada nam se čini da se nešto štimuje“.„Koliko toga je sve rečeno ovih dana, ne može da se prećuti, nema načina da nastavimo život kao da ništa nije bilo, to su krivična dela koja osuđuje većina ljudi, obuhvataju i maloletne osobe“, ukazuje Mršević.Dodaje da smo u ovom slučaju saznali za „veliki broj žena koje nisu prostituke, a da bi dobile posao moraju da se ‘druže’.„I ako to postane jedna praksa, a nije jedini primer Jagodina, onda će biti puno interesa da se ćuti o tome, da sve prođe sa nekim manjim sankcijama, i da ne vidimo očekivani kraj – da zaista počnu ljudi da govore, ljudi se plaše, egzistencija je u pitanju. Ja ih razumem“, kaže Mršević.„Ako je njih dosta, kao grudva snega koja se kotrlja niz brdo, to je masa ljudi, a nema te mase koja će moći da im se suprotstavi. Stotine ljudi koje bi govorile, ne samo u Jagodini, jedan je veliki talas“, dodaje ona.

Zaštita svedoka mora da bude nedvosmislena i dugotrajna

A na pitanje da li će svedoci i žrtve u ovom postupku dobiti neophodnu zaštitu, ona navodi da njihova zaštita zavisi od javnosti, ali da „ne bi želela da bude u koži nikoga od njih, jer imali i službenu zaštitu i zaštitu javnosti, ipak, znamo koliko brzo može da bude ugrožen čovekov život“.„Osnovno ljudsko pravo je pravo da se ne bude heroj. Zaštita svedoka mora da bude nedvosmislena i dugotrajna“, ističe ona.Na pitanje da li će uspešnosti procesuiranja slučaja doprineti njegovo izmeštanje iz Jagodine u Kraljevo, mada neki smatraju da bi trebalo da se proces odigrava u Beogradu, Mršević „ne vidi da bi Beograd bio mesto veće kredibilnosti i profesionalnosti nego što je Kraljevo, jer oni koji mogu da vrše pritisak mogu to da rade i u Kraljevu, a pogotovu u Beogradu“.Takođe dodaje da će ovo ostaviti i političkog traga i to i „pre nego što dođe do suda, jasno je da se ruše neke koalicije“.„Nemoguće je da se svi pravimo kao da nije ništa i nastavljamo dalje, pa ni te koalicije“, smatra ona.Navodi da u malim mestima često „caruju veliki mali moćnici“ i da fenomenologija nasilja govori da ono, ako mu se ne stane na put, neće samo od sebe prestati, „nasilnici postaju sve osioniji“.

Moć je kriminogen fenomen

„Taj osećaj nekažnjivosti koju imaju lokalni moćnici ne prostire se samo na seksualne delikte, već i na druge, kao korupcija, kriminal. Moć je kriminogen fenomen. Karijes malih sredina koji se širi na celo društvo“, poručuje Mršević.„Hajde da ne bude nedodirljivih, živićemo u zdravijem društvu u kojem ćemo svi biti srećniji ljudi, ako ovi koji sada misle da su nedodirljivi ipak plate neku cenu“, zaključuje ona i ukazuje i na važnost medija u poklanjanju pažnje ovakvim temama, jer bi u suprotnom one mogle „da nestanu“.Navodi da u kriminologiji postoji termin transakcioni seks – „nije prostitucija, nije silovanje, a sila jeste i zlostavljanje, ako se on dugo primenjuje onda imamo ono što kaže (nemački politički filozof, sociolog i teoretičar društva i jedan od osnivača Frankfurtske škole Herbert) Markuze – normalizaciju zla.„Sve je u pitanju da li će se veliki broj ljudi prilagoditi zlu ili će hteti da stavi tačku i kaže da to više neće da podnosi. Transakcioni seks može da bude uvod u legalizovanu prostituciju institucionalno, ali može da bude i povod da se to sve spreči“, ističe Mršević.