Pre tačno godinu dana otvorena je Kovid bolnica u Batajnici, najveća takve vrste na Balkanu. Izgrađena za samo četiri meseca, neophodna u danima kada se Srbija borila sa hiljadama zaraženih i prenategnutim bolničkim kapacitetima.
O samom radu bolnice i ogromnom poslu koji su obavljali zaposleni za proteklih godinu dana najbolje govore cifre. Kroz Kovid bolnicu Batajnica za proteklih godinu dana prošlo je oko 14.700 bolesnika, više od 10.000 ljudi otišlo je svojim kućama, u druge ustanove prevedeno je oko 500 bolesnika. Najmađi bolesnik imao je 20 godina, a najstariji 101.
Kroz Batajnicu je prošlo više hiljada zdravstvenih radnika, u jednom trenutku radilo je 900 zdravstvenih radnika. Tada je bilo 930 bolesnika u Batajnici, dakle pod istim krovom skoro 2.000 zdravstvenih radnika i pacijenata.
O tome kako je izgladao rad u Batajnici proteklih godinu dana i kakva je trenutna popunjenost kapaciteta te bolnice, razgovarali smo sa direktorkom te ustanove Tatjanom Adžić Vukičević.
„Trenutno je hospitalizovano oko 600 bolesnika. Sada imamo više od 300 slobodnih kreveta. U fuknkciji je 17 jedinica poluintenzivnog lečenja (od mogućih 23) i četiri jedinice intenzivnog lečenja (od mogućih šest). Trenutan odnos vakcinisanih i nevakcinisanih pacijenata je 20 prema 80 odsto“, kaže Adžić Vukičević.
Koliko ste se Vi promenili za tih godinu dana?
– Trudila sam se da ostanem ista. Jedino što me interesuje jeste struka i zdravlje naših ljudi i moja želja da pomognem svima koliko najbolje mogu. Ovo je jedno veliko i neponovljivo iskustvo za sve nas. Kovid bolnica u Batajnici jeste najveća riznica medicine. Ona je u neku vrstu naš hram, naše spasenje, a isto tako i mesto gde su se odigrale i gde se odigravaju najveće bitke za ljudske živote. Nekada je veoma teško nešto prepričati, što je tako duboko i bolno doživljeno.
Najteži i najlepši trenuci?
– Najteži trenuci, nedvosmisleno, jesu gubici naših bolesnika, pogotovo mladih, prethodno zdravih ljudi. U aneksu jedinice intenzivnog lečenja broj jedan nalazi se jedna mala soba u kojoj je ležalo njih pet, najmlađa 20 godina, najstarija 44, svi su umrli kao pokošeni delta sojem koronavirusa za nedelju dana. Svakim danom odlazio je po jedan od njih. Samo nekoliko sati pre intubacije sa njima smo razgovarali, pregledali ih, a onda je došlo do dramatičnih obrta kliničkih slika, neobjašnjivih bilo kojoj zdravoj medicinskoj logici. Niko od njih nije bio vakcinisan. Među njima bilo je i dvoje zdravstvenih radnika. Najlepši trenuci jesu kada vidimo na kontrolama naše najteže bolesnike, na svojim nogama i bez aparata sa kiseonikom i kada nakon pet ili šest meseci praćenja naših bolesnika, po izlasku iz ambulante kažemo – „dalje kontrole po potrebi“.
Pouka i poruka nakon ovih godinu dana?
– Ovo je najveći izazov mog života i najveća bitka u kojoj se i dalje borim najbolje što mogu. Prihvatila sam posao rukovodioca Kovid bolnice punim srcem i sa puno želje i volje da pomognem. Ne tražim ništa zauzvrat, osim da pomognem onima koji mi se obrate za pomoć. Ne vidim sebe ni u jednoj drugoj ulozi osim u belom mantilu. Ništa od našeg uspeha u radu i lečenju ne bi bilo, da nije timskog rada, ogromnog rada i požrtvovanja svih mojih kolega i koleginica, medicinskih sestara i tehničara, posebno mladih lekara koji su posao započeli baš u Batajnici. Oni „nose“ posao i beskrajno im hvala. Želim da svi oni dobiju stalno zaposlenje u Srbiji. Toliko im dugujemo. Ovo je moja poruka. Sve mora jednom proći pa i ova pandemija. Na tom putu svakako biće još puno iskušenja, mi možemo kao zajednica odoleti jedino vakcinacijom i poštovanjem epidemioloških mera. To smo nadam se naučili za ovih skoro dve godine pandemije.
Bonus video – Dr Tanja Adžić o „životnom ruletu“ mladih koji obole od korone
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare