Svetski dan osoba sa autizmom: U senci pandemije

Roditelji dece sa autizmom u Srbiji se i u redovnim okolnostima suočavaju sa nedovoljnim brojem ličnih asistenata, koji olakšavaju život ovih porodica i pospešuju napredak dece. Svakoga dana sebi postavljaju pitanje - ko će brinuti o mom detetu kada mene više ne bude?Vanredno stanje i epidemija koronavirusa sada su iznedrili novi strah, strah od odlaska u neku od privremenih bolnica kojih ima sve više širom Srbije.Beogradsko udruženje za pomoć osobama sa autizmom uputilo je pisma ministru Nebojši Stefanoviću, gradonačelniku Beograda Zoranu Radojičiću i gradskom Sekretarijatu za socijalnu zaštitu sa molbom da odobre jednosatnu šetnju osoba sa autizmom u pratnji njihovih staratelja. Na ovaj zahtev još niko nije odgovorio, kaže za Nova.rs predstavnik tog udruženja Mirko Gojić.Poseban problem je i okolnost da među roditeljima osoba sa autizmom ima dosta starijih od 65 godina. Njima je trenutno zabranjeno kretanje, a njihova deca koja su, zapravo odrasli ljudi, ipak, nisu u mogućnosti da samostalno odlaze u nabavke i da opskrbe sebe i svoje roditelje."U Dnevnim boravcima je između 65 – 70 odsto osoba sa autizmom starijih od 26 godina, pa sada izračunajte koliko mogu da budu stari njihovi roditelji", ukazuje Gojić.Naš sagovornik ističe da su porodice osoba sa autizmom i ranije "bile na socijali", a sada, usled pandemije, dodatne strepe za svoja radna mesta.

Ne zna se koliko ih je

Svetski dan osoba sa autizmom Srbija dočekuje bez zvaničnog registra koji bi pokazao koliko njih u našoj zemlji živi sa tom vrstom poremećaja u ponašanju.Predsednica udruženja Autizam Srbija Vesna Petrović u ranijoj izjavi za Nova.rs ukazala je na to da zvaničnici pominju podatak od oko 2.500 osoba sa autizmom u Srbiji, ali taj broj je nepotpun, pošto postoji veliki broj onih koji žive sa autizmom, a nemaju uspostavljenu dijagnozu. Svetska statistika pokazuje da se na 68 osoba rodi jedna sa autizmom.

Petrović nam je rekla i šta sve Srbiji nedostaje da bi osobe sa autizmom i njihove porodice u Srbiji imale najbolji mogući tretman.“Potrebno je više dnevnih boravaka. Treba razvijati i predah smeštaj, uslugu koja omogućava roditeljima da na neko vreme zbrinu svoje dete i, na primer, odu na neko putovanje ili obave neke važne poslove. Potrebno je razvijati i ustanove trajnog tipa, jer neizbežno pitanje svakog roditelja osobe sa autizmom je – šta kada mene više ne bude”, poručuje Vesna.Paralelno sa time, ističe ona, treba razvijati i stanovanje uz podršku, male zajednice u kojima će se uz pomoć i nadzor osamostaljivati one osobe koje za to imaju kapaciteta.Povodom Međunarodnog dana osoba sa autizmom oglasio se i Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević. On poručuje da će Vlada Srbije i resorno ministarstvo nastaviti da se zalažu za stvaranje modernog društva u kojem ne postoji nijedan oblik diskriminacije.Kako se navodi u saopštenju Ministarstva, Đorđević je istakao da će to ministarstvo nastaviti da se aktivno zalaže da svakoj grupaciji osoba sa invaliditetom pruži mogućnost da oblikuje, izražava i realizuje svoje potrebe i da ima jednake mogućnosti i pravo na različitost."Nizom planiranih aktivnosti, putem konkursa za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom koje realizujemo, kao i kroz već dobru saradnju sa Savezom udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, nastojaćemo da osobama sa autizmom i njihovim porodicama olakšamo i učinimo život boljim", rekao je Đorđević.Svetski dan osoba sa autizmom obeležava se od 2008. godine. Na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u decembru 2007. godine doneta je odluka da se 2. april obeleževa kao dan osoba sa autizmom, a za boju koja je simbol autizma je odabrana plava.