Svakog dana restoran "Leb on džem" podeli 50-ak obroka svojim najugroženijim komšijama, a vlasnik restorana, vajar Mihailo Stošović, u razgovoru za portal Nova.rs kaže da se nada da će istrajati do kraja vanrednog stanja.
„Počeli smo sa 30 obroka, sada ih spremamo oko 50 i mislim da je to to, nema kapaciteta za više. Ja sam radim, bez osoblja, tako da ne mogu više ni finansijski, ni fizički da iznesem“, kaže nam Mihailo Stošović, vlasnik restorana „Leb on Džem“ na Neimaru.
Pitanje kako je došao na ideju da krene u tu akciju, prekida u trenutku: „Nije to ideja, to je nešto što sam morao da uradim. Takav sam čovek, ne mogu da ne učinim ništa kad je ovakva situacija.“
Još sredinom marta objavio je na Facebooku da će licima starijim od 63 godine koja žive u krugu od 2 km od restorana svakog dana besplatno donositi kuvani obrok i pozvao ljude da razglase vest kako bi stigla do svih kojima znači, a njegova objava imala je skoro tri hiljade šerova. Ipak, kaže, nije očekivao da će se toliko ljudi javiti.
„U jednom momentu morao sam da počnem da pravim selekciju, kako bi hranu dobili oni kojima je pomoć zaista neophodna, oni koji imaju penziju manju od 20.000“, objašnjava nam Stošović.
S druge strane, obroci nisu siromašni, niti svedeni na „osnovno“. Svakog dana priprema se kuvano jelo, koje do 15 sati bude isporučeno na datu adresu.
*
„Spremamo sve, to su jela koja jedu i moja deca. Pasta s piletinom i pečurkama, gulaš, sladak kupus, lovačke šnicle… Nisu to obroci kao iz narodne kuhinje, trudim se da uvek bude 200 g mesa u porciji. Jedan penzioner kaže da toliko mesa u životu nije jeo. Drugi mi je rekao da je tako kuvala samo njegova majka, zamislite kad se penzioner seti kako mu je mama kuvala“, zadovoljno se smeška Stošović, inače poznati akademski vajar.
„U ovom poslu sam tek pet meseci, jer od umetnosti ne mogu da živim. Kad ste poslednji put kupili skulpturu? U Srbiji 99 odsto odgovora: Nikad“, primećuje Stošović, koji je ovih dana fotografije svojih umetničkih dela na društvenim mrežama zamenio kulinarskim.
Pročitajte još:
„Po Beogradu ima toliko restorana. Da svaki da po pet obroka dnevno, svi penzioneri bi bili mirni i ne bi morali da izlaze iz kuće. Stalno pozivam kolege da se priključe, tome služe i redovne objave na društvenim mrežama. Želim da podstaknem i druge da učine nešto“, ističe Stošović.
I na nekom nivou, kako kaže, ipak jeste uspeo.
„Počeli su da se javljaju ljudi iz dijaspore koji žele da pomognu, ali i iz komšiluka. Baš juče je jedna porodica donela nekoliko kilograma mesa i kupus, pa smo spremali sladak kupus. Kad ostanemo bez finansija, prestaćemo, ali ja se nadam da ćemo uspeti da izguramo do kraja vanrednog stanja“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
