Sutra 30. godišnjica hrvatske operacije Oluja

Operacija "Oluja" je počela 4. avgusta 1995. rano ujutru, ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane (HVO) na područja Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, koja su bila deo međunarodno nepriznate Republike Srpske Krajine (RSK).

Hrvatska je tom operacijom, u kojoj je učestvovalo 138.500 pripadnika hrvatske vojske i policije i HVO, uspostavila kontrolu nad poslednjim delovima teritorije koje su držali pripadnici Vojske Republike Srpske Krajine.

Vlast Hrvatske, na čelu sa tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom, proglasila je kraj operacije "Oluja" 7. avgusta uveče, iako su sporadični sukobi nastavljeni do 14. avgusta.

Operacija "Oluja" se ubraja u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše Jugoslavije. Kao akciju etničkog čišćenja, operaciju "Oluja" je okvalifikovao i Međunarodni sud pravde u Hagu, u obrazloženju presude iz februara 2015. godine.

Koliko je Srba proterano

Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije, tokom i posle akcije "Oluja" proterano je više od 250.000 Srba, ubijeno ih je oko 1.700, a više od 700 se i dalje vodi kao nestalo.

Dokumentaciono-informacioni centar Veritas navodi da su ubijene 1.284 osobe srpske nacionalnosti i da se 619 vodi kao nestalo, i da je među njima 1.247 civila. Tri četvrtine stradalih bili su stariji od 60 godina, a među žrtvama su 564 žene, navodi Veritas.

Hrvatske nevladine organizacije i udruženja procenjuju da je tokom i posle "Oluje" ubijeno više od 600 civila, da je spaljeno više od 22.000 kuća, i da je Hrvatsku tada napustilo oko 150.000 njenih građana, čiji je povratak godinama bio sistemski otežavan i onemogućavan.

Za zločine nad civilima u "Oluji", pred Haškim tribunalom se sudilo trojici hrvatskih generala. U prvostepenom postupku, Ante Gotovina je osuđen na 24, a Mladen Markač na 18 godina zatvora za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem trajnog uklanjanja Srba iz Hrvatske, dok je Ivan Čermak oslobođen. Žalbeno veće je preinačilo prvostepenu presudu većinom tri prema dva i pravosnažno oslobodilo Gotovinu i Markača.

Odeljenje Višeg suda u Beogradu za ratne zločine potvrdilo je u junu 2022. optužnicu protiv četvorice hrvatskih oficira i pilota za granatiranje izbegličke kolone Srba na Petrovačkoj i Prijedorskoj cesti, 7. i 8. avgusta 1995. godine. Optuženima se sudi u odsustvu.

Dan sećanja u Srbiji

U Srbiji se godišnjica "Oluje" obeležava 4. avgusta, kada je počela operacija, kao Dan sećanja na stradale i prognane Srbe. Hrvatska slavi Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja 5. avgusta, kada su njene snage ušle u gotovo prazan Knin i istakle zastavu Hrvatske na Kninskoj tvrđavi.

Srbija će Dan sećanja na stradale i prognane Srbe obeležiti danas u Sremskim Karlovcima, ceremonijom "Oluja je pogrom - Pamtimo zauvek".

Prisutnima će se obratiti predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, dok će parastos stradalima služiti patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije.

Hrvatska će 30. godišnjicu "Oluje", Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja, obeležiti u utorak brojnim događajima širom zemlje, a centralna manifestacija će i ove godine biti u Kninu, uz celodnevni program.

Centralna manifestacija, uz učešće državnog vrha, biće održana na stadionu fudalskog kluba Dinara, dok će na Kninskoj tvrđavi biti tradicionalna ceremonija podizanja zastave Hrvatske. Svečanost na stadionu biće završena prikazom sposobnosti pripadnika hrvatske vojske i policije, a celodnevni program večernjim koncertom u organizaciji Grada Knina.