"Studenti su napravili narodni pokret o kom je predsednik sanjao, samo što se on sad ljuti"

Sve najnovije informacije o studentskim blokadama i protestima pratite u BLOGU UŽIVOna Nova.rs.

Predsednica Skupštine Ana Brnabić saopštila je da je postignut dogovor o nacrtu izmena i dopuna zakona o visokom obrazovanju koji bi, nakon procedura koje treba da prođe tokom iduće nedelje, trebalo da se nađe na dnevnom redu redovnog zasedanja Narodne skupštine 4. marta, piše N1.

Dve najvažnije stvari koje su dogovorene u okviru povećanja budžeta koji su tražili studenti u okviru 4. zahteva jeste da se školarine studenata umanje za 50 odsto kroz refundaciju, kao i to da se plate zaposlenih u visokom obrazovanju povećaju za 16 odsto.

Nekadašnji rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević za N1 kaže da univerziteti osim plata imaju i druge probleme poput materijalnih troškova, te da ovo ne vidi kao pobedu univerziteta.

„Država nije nadoknađivala te materijalne troškove, bila je obaveza do 60 odsto, a to je nekom bilo 10, nekom 8, nekom 12 odsto, zavisno od njihovih sopstvenih prihoda. Znači kad se radi o kvalitetu nastave, vrlo su bitni materijalni troškovi, kako ćete da unapređujete nastavu, kakav je kvalitet nastave, kakvi su uslovi za studiranje, da ne govorim posebno o studentskim domovima, smeštaju studenata, ishrani i tako dalje. Znači ima tu još puno problema da se rešavaju i moraju da se reše“, navodi on.

Dodaje i da visoko obrazovanje nije jedini sistem u kojem postoje problemi.

„Školski sistem je integrisan. On ide po vertikali, krećemo od vaspitača, osnovnih škola, srednjih škola, fakulteta. Fakulteti bez dobre srednje škole ne mogu da budu dobri kao što ne mogu srednje škole bez osnovnih škola. Tako da je isto veliki problem, nešto su prosvetnim radnicima u srednjim školama povećane plate, ali opet nije samo plata, opet su uslovi nastave, opet su neprilagođeni programi deci, opet je celovita reforma školstva“, objašnjava nekadašnji rektor beogradskog Univerziteta.

„Naša deca najviše znaju, a najmanje pokazuju“
Ističe da smo na pogrešnom putu i da to najbolje pokazuju PISA testovi.

„Naša deca najviše znaju, a najmanje pokazuju, znači da to znanje nije operativno, nije funkcionalno znanje i treba te programe reformisati, ali ne da ih reformišu neki činovnici u nekom ministarstvu, te programe treba da reformišu oni koji izvode nastavu. Koji znaju šta se predaje i kako to izgleda“, kaže Kovačević.

Prema njegovim rečima problem je i to što su u ministarstva dovođenji ljudi ne po stručnim kriterijumima već po, kako kaže, partijskoj, burazerskoj osnovi.

„Sem toga i tu su male plate, tako da su mnogi ljudi odlazili odatle, nisu bili srećni tu da rade. Znači mi imamo i problem kako ćemo ta ministarstva da napravimo funkcionalnim. Dobro je što se razgovara sa Ministarstvom obrazovanja i ministarkom, ali nije dobro što ministarka preti da će da smanjuje profesorima u srednjim i osnovnim školama plate“, kaže profesor.

„Studenti nemaju poverenja u institucije i zato su i u blokadama“
Ističe i da to nije dobar put za dijalog i nije dobar put za poverenje.

„To je jako loš put, kao kad napadate studente sa nekim nasilnicima koje ste poslali da ih disciplinuju. Onda nema poverenja. Studenti nemaju poverenja u institucije i zato su i u blokadama i nisu studenti jedini, njihovi profesori nemaju poverenja, ne bi ih podržali. A i ovaj narod po Srbiji nema poverenja. Studenti su u stvari napravili taj narodni pokret koji je predsednik sanjao, oni su mu to napravili, samo što se on sad ljuti“, kaže Kovačević.

Ističe da su sadašnje generacije studenata sve iznadile.

„Ta deca valjaju. Što se kaže, valjaju deca, ne valjamo mi. Tako da uvek se šalim, kažem, Elektrotehnički fakultet dobija toliko dobre studente da čak i mi ne možemo da ih pokvarimo. Tako da pokazali su jednu zrelost, pokazali su da su dorasli trenutku u kome žive, da shvataju moderno vreme i da shvataju šta je pravi put. Imam utisak da su ozbiljno mislili kad kažu da neće da isu iz ove zemlje, nego hoće da naprave državu prema svom modelu“, kaže Kovačević.