“Imala sam osećaj da u ruci držim ručnu bombu”: Studenti posle špijuniranja uplašeni za bezbednost, osvrću se preko ramena

Povodom prisluškivanja studenata, aktivista i članova opozicije, juče je Studentski pokret u Beogradu održao prvu zvaničnu konferenciju za medije, na kojoj su izneli sve detalje o špijunaži kojoj su bili izloženi.

Oni su naveli da su prisluškivani putem softvera Pegaz, koji koriste najčešće vlade država i čija se cena meri u milionima evra, a da je razlog njihovo učešće u organizaciji lokalnih izbora u martu ove godine.

O prisluškivanju je, one koji koriste ajfon telefone, obavestila kompanija Epl (Apple), notifikacijom u kojoj je pisalo da im je uređaj kompromitovan.

Sa studentima koji su bili prisluškivani, razgovarali smo o teroru kroz koji su prošli.

"Moj telefon u njihovim rukama"

Jelena Kontić, studentkinja Filološkog fakulteta u Beogradu, bila je prva koja je dobila notifikaciju da joj je telefon zaražen.

“Bila sam taj prvi slučaj u 2026. U trenutku kada sam pročitala obaveštenje, imala sam osećaj kao da držim tempiranu bombu u rukama, a ta bomba je bio moj telefon. U poruci koju sam dobila pisalo je da je neko ušao u moj telefon, da ima pristup svim podacima. To je značilo da ima pristup i svima sa kojima sam komunucirala, što me je dodatno uplašilo. Prvi korak bio je da obavestim kolege o situaciji, pa da i oni provere svoje uređaje. Nakon toga smo se spojili sa Šer fondacijom i uradili smo ozbiljnu analizu telefona, kada se pokazalo da je moj telefon zaražen verovatno Pegazusom”, priča za Nova.rs Jelena.

Strah je ubrzo zamenio bes.

“Nisam tada znala šta znači taj softver i zato sam osećala neizvesnost. Shvatila sam da to znači kao da je moj telefon u njihovim rukama, mogu da rade skrinšotove, uključe kameru, imaju pristup svim fotografijama, snimcima. U tom momentu nisam se više plašila za sebe, bila sam besna jer su ugrozili bezbednost mojih kolega, moje porodice i građana koji nas podržavaju u terenskoj kampanji koju radim i koja je vrlo transparentna. Moja porodica zna sve o ovome i pazimo jedni na druge. Oni uvek znaju gde se nalazim i to je najvažnije. Savest mi je čista, a videćemo da li će institucije nešto uraditi nakon jučerašnje konferencije i šta”, naglašava ova studentkinja.

"Policija me zaustavila ispred kućnog dvorišta"

Špijunaža putem telefona kod mnogih studenata uzrokovala je i strah za fizičku bezbednost.

“Kada sam saznala sa prisluškivanje tog trenutka nisam bila uplašena, obavestila sam Šer fondaciju i oni su me savetovali da odmah promenim telefon i da sve podatke prebacim ručno. Vremenom sam međutim primetila da se osvrćem na ulici. Ako bi neko tri puta skrenuo za mnom na tri skretanja osećala sam kao da me prati. Imala sam slučaj sa komšijom koji je pravio neku proslavu i bilo je bučno, pa kada je povikao glasno moje ime skočila sam i vrisnula. Očekujem svašta od ljudi koji nas prate, pa čak i da dođu da me ‘pokupe’. Pre dve nedelje policija me je odvela u stanicu sa proslave mog sestrića. Odveli su me jer sam iz dvorišta svoje kuće izašla bez lične karte, pa može li besmislenije od toga”, priča Milica Najdanović, studentkinja iz Niša.

Nisu ugroženi samo studenti, već i ljudi sa kojima kontaktiraju.

“Iako nemam čega da se plašim jer u telefonu ne postoji ništa što bi me moglo ugroziti, strahujem za ljude sa kojima sam bila u kontaktu, a oni su na svim opštinama na jugu Srbije. Međutim, ovo me neće zaustaviti. Posle godinu i po dana borbe, mislim da nas apsolutno ništa ne može odvratiti od cilja”, naglašava Milica.

"Neko je bio u mom telefonu"

Uprkos svim pritiscima i napadima kojima su izloženi, studenti ističu da će posle svega što su preživeli biti još jači, jer je ovo pokazatelj da ih se režim plaši.

“Kada mi je stiglo to obaveštenje da mi prisluškuju telefon, delovalo mi je neverovatno. Neprijatno je kad znate da je neko bio u vašem telefonu, koji naravno više ne koristim. U početku sam se čudno osećao, a potom je krenuo bes. Odmah sam javio kolegama šta se desilo, a potom ugasio telefon. U roku od nekoliko dana sam ga odneo na forenziku gde se još ispituje. U narednom periodu nema mesta za strah, pogotovo sad kad su izbori sve bliži. Čini mi se da je sad trenutak da svi damo sve od sebe. Takođe, posle svega je jasno da režim koji se stalno busa u grudi i ponavlja kako radi sve u skladu sa zakonom i kako 'Srbija pobeđuje', ima ozbiljan strah od nas i vuče očajničke poteze”, kaže za Nova.rs Ognjen Rašić, student Filozofskog fakulteta u Nišu.

Kao jedan od razloga za špijunažu, studenti navode - ucene.

“Koristim i dalje isti telefon i time im pokazujem da ih se ne bojim. Neka gledaju i slušaju slobodno. Verujem da su ovo sve radili zbog mreže komunikacija, kako bi mogli nekako da nas ucenjuju. Ukoliko pokušaju, samo će me još više razbesneti. Svi koji smo prisluškivani, dogovorili smo se da sačekamo izveštaje forenzike, pa da se zajedno borimo na sudu. Ljudi u mom okruženju su se uplašili za moju bezbednost, ali svi me podržavaju i spremni su na to da će pred izbore vlast imato ko zna kakve poteze. Ipak, ne osećam strah, iako je to možda samo odbrambeni mehanizam, da lakše podnesem sve ovo”, priča za Nova.rs Milica Popović, aktivistkinja, koja je završila Stomatološki fakultet u Beogradu.

Podsećamo da je uprkos svemu što su studenti izneli na konferenciji i potvrdama koje su dobili o prisluškivanju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas odbacio njihove tvrdnje. On ih je nazvao „glupim i besmislenim“ i poručio da za takve navode nije iznet nijedan dokaz.