Vlada je do sada svojim gestovima poručivala studentima da odu iz Srbije, rekli su studenti okupljeni u protestnoj šetnji kroz Beograd. "Nećemo preko", "Bunt i solidarnost neće stati" , poručili su oni premijerki, skandirajući pred vratima u Nemanjinoj 11. Ovako se okončao današnji protest studenata, koji su zahtevali 30 odsto niže školarine jer, zbog pandemije koronavirusa, nisu dobili kvalitet studiranja koji su i platili. Oni traže ispunjenje zahteva i najavljuju radikalizaciju protesta kroz podnošenje tužbi protiv fakulteta.
Koliko nas još mora da ode preko da bi se nešto promenilo – samo je jedan od transparenata kojim su studenti okupljeni na današnjem protestu ukazali na problem sa plaćanjem školarina.
„Tražićemo sastanak sa premijerkom, sa ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem. Želimo da ponudimo rešenje koje mi imamo. To rešenje obuhvata i ono što je rektorka istakla na sastanku. Postoji veliki broj studenata, veliki broj je ugrožen, to znači da treba da se spusti školarina za sve studente“, rekao je za Nova.rs Nikola Arsenić, student Pravnog fakuteta i predstavnik Inicijative „Kreni-promeni“ koja je i započela priču o smanjenju školarina.
On dodaje da studenti ne žele da naruše održivost fakulteta.
„Mi imamo rešenje koje neće narušiti održivost fakulteta. To nije naše rešenje, već rešenje ekonomista, pravno-ekspertskog tima Uzuza. Tražićemo da se javnosti i studentima dostave na uvid realni troškovi – kako je moguće da Pravni fakultet ima veće troškove školarine od tehničkih fakulteta, koji imaju oglede i vežbe“, navodi Arsenić.
Za sada su, kaže, naišli na dobar odziv studenata po pitanju tužbi – žele da tuže fakultet.
„Akumulirane tužbe predstavljaju ozbiljno rešenje, zbog neosnovanog bogaćenja zbog kršenja ugovora o studiranju i kršenja Zakona o visokom obrazovanju“, ukazuje Arsenić.
Kada je reč o onlajn studiranju, ima više istraživanja koji pokazuje da je veliki broj studenata nezadovoljan takvim načinom studiranja.
„Ovo više nije pitanje školarina, već odnosa prema mladim ljudima u ovoj zemlji“, poručila je Kristina Urošević, jedna od inicijatorki.
Ona obećava da će ova grupa ljudi nastaviti da širi bunt i solidarnost.
U ime tog obećanja, okupljeni studenti su podigli ruke i uzviknuli: „Obećavamo!“
„Imajući u vidu probleme sa kojima su se susretali studenti tokom ove akademske godine, adaptacija na onlajn predavanja ili kao što je većinom i slučaj potpuni izostanak predavanja, nemogućnost održavanja vežbi, konfuzna realizacija ispitnih rokova, činjenica je da studenti nisu dobili kvalitet studiranja koji su i platili. Upravo zato zahtevamo smanjenje školarine za 30 odsto na svim fakultetima i navedenim Univerzitetima u Republici Srbiji“, stoji u peticiji „30% niže školarine“ koja ima više od 14.000 potpisa.
Studenti ističu da uprkos tome, kao i sve alarmantnijih brojki sa kojima se susrećemo u vidu ekonomskih posledica ove pandemije, odgovor Ministarstva na studentske zahteve za 30 odsto niže školarine je – negativan.
Takođe, ističu, odustalo se od predloga samog ministarstva za smanjenje ESPB bodova sa 48 na 42 potrebnih za budžet.
„Time se jasno stavlja do znanja studentima da Ministar prosvete Mladen Šarčević, kao i Vlada Republike Srbije ne žele da stanu na stranu studenata,niti na stranu pravičnih zahteva za smanjenje školarina, već na stranu koja govori da studentima nije mesto u ovoj zemlji“, naavode u Inicijativi „Zaštitimo studente“.
Kako podsećaju, pravni tim Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti izašao je sa pravnim obrazloženjem da bi fakulteti bili dužni da vrate deo sredstava studentima s obzirom da fakulteti nisu ispunili svoje obaveze predviđene ugovorima o studiranju, kao i da je u svetu trend da fakulteti zbog ovoga gube sporove i vraćaju novac zbog neosnovanog bogaćenja.
Postavljajući peticiju, studenti su obrazložili da je akademska budućnost mnogih studenata tokom ove krize dovedena u pitanje, usled teške materijalne situacije ali i nemogućnosti da radnim angažovanjem izdržavaju sebe tokom studiranja.
Proteklih godina na većini fakulteta vidljiva su poskupljenja školarina, a studenti su ta poskupljenja prihvatili sa željom da kvalitet obrazovanja proporcijalno raste sa cenom, navode.
„Sada smo, međutim, u situaciji da ključni uticaj na uslove obrazovanja ima pandemija virusa kovid 19, akademske ustanove, uprave tih ustanova ili studenti. Evidentno je da mnogi studenti nisu bili u prilici da pohađaju predavanja i vežbe tokom prolećnog semestra, fakulteti su bili zatvoreni, a naredna godina je takođe dovedena u pitanje pa se i dalje ne zna u kojoj formi i da li će se održavati predavanja i ispiti u novoj akademskoj godini“, navode studenti.
Svojim zahtevom, kažu – ne traže milostinju.
„Studenti nisu dobili ono što su platili: fakulteti tokom prolećnog semestra nisu radili, a troškovi održavanja zgrada fakulteta i komunalija su znatno manji. Ovo je zahtev za fer i poštenom cenom. Takođe važno je naglasiti da mnogi studenti svoje studije finansiraju svojim radom, a svedoci smo velike krize koja je pogodila mnoge privredne sektore – pravi primer je ugostiteljstvo, kao grana u kojoj studenti najčešće pronalaze svoja zaposlenja tokom studija. Porast broja nezaposlenih uticaće i na materijalni status studenata koje izdržavaju roditelji“, ukazuje se u peticiji.
Ističu da će mnogi zbog svog materijalnog stanja biti onemogućeni da nastave studije, a umanjenje školarina bi nekim studentima pružilo priliku da se ipak izbore za svoju akademsku budućnost.
„Uporednim pregledom, uočava se da je već sredinom maja oko 85 svetskih univerziteta smanjilo školarinu svojim studnetima, a mnogi su najavili da će u budućnosti izaći sa svojim programima kako bi se mladim akademcima olakšalo studiranje. Zajedno smo se izborili za dodatni rok, zajedno smo sprečili da naše kolege budu izbačene iz domova, zajedno se možemo izboriti i da nijedna mlada osoba u Srbiji ne bude uskraćena za svoju akademsku budućnost nerbigom države, a usled lošeg materijalnog stanja“, navodi se u peticiji koju su postavili studenti Nikola Arsenić, Kristina Urošević, Nataša Vlajsavljević, Jelica Spasojević, Lina Miljković, Jasmina Nikolić, Lana Glušac, Dušan Madžarević i tim „Kreni – Promeni“, uz podršku Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare