1
Kada je čovek najzarazniji, a kada ne može da zarazi nikoga, odnosno koja je to doza kontakta dovoljna da bi se neko zarazio i koji dani tokom infekcije su ključni, to su neka od pitanja koje muče mnoge kada je u pitanju širenje koronavirusa.
Na ova pitanja odgovara prof. dr Zoran Radovanović, epidemiolog i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.
On navodi da je u načelu čovek najzarazniji na početku bolesti, mada je kod nekih zaraza za prenos bolesti važan i period pre ispoljavanja simptoma i znakova infekcije.
„Kada je reč o kovidu 19, zaraznost počinje krajem inkubacije, koja je u rasponu 3 do 14, a obično traje od 4 do 7 dana. Kada je inkubacija kratka, presimptomatska zaraznost meri se satima, a kada je duga – danima. Period najveće zaraznosti ograničen je na prvih pet dana od pojave simptoma, a računa se da čovek prestaje da bude izvor zaraze 10 dana od obolevanja, uz uslov da bar tri dana nema temepaturu“ objašnjava.
Akcija Nova. rs: Dosta laži, vreme je za reč struke https://t.co/W7zcnj3eow
— nova.rs (@novarsonline) December 1, 2020
Upozorava da kod starih i imunološki oslabljenih osoba zaraznost može da se produži, što isto važi za bolesnike sa teškom kliničkom slikom.
Za slučajeva bez simptoma, prema njegovim rečima, kriterijum je protok 10 dana od pozitivnog testa.
„PCR test je izuzetno osetljiv, pa ako je prisutan kod rekonvalescenata, ne znači da oni i dalje predstavljaju opasnost za bližnje, jer minimalna koncentracija virusa koja može da se nađe u ždrelu nije dovoljna za prenos zaraze. Opšte pravilo je da su dužina inkubacije, težina kliničke slike i verovatnoća smrtnog ishoda obrnuto srazmerni broju unetih klica“ navodi dr Radovanović.
Količina virusnih čestica potrebna za zaražavanje, prema njegovim rečima, zavisi od ulaznog mesta.
„Ako je to sluznica nosnog dela ždrela, potrebno je više stotina klica, a ukoliko se one unesu direktno u alveole, dovoljno ih je i samo nekoliko. Najviše klica dospeva u spoljnu sredinu pri kijanju, kašljanju, pevanju i glasnom govoru. Kapljice lete obično do jednog metra, retko malo dalje. Međutim, iz manjih kapljica ispari voda dok polako gube visinu, pa se svedu na tzv. kapljična jezgra promera pet i manje mikrona. Ona mogu satima da lebde, stvarajući zarazni aerosol, pa zato boravak u neprovetrenim prostorijama predstavlja rizik“ upozorava.
Dodaje da, po logici stvari, zaražene osobe bez simptoma imaju manje klica u organima za disanje i ne kašlju, pa su manje efikasni kao izvori zaraze.
S druge strane, okolnost da se slobodno kreću, nesvesni svog stanja, čini ih važnim sejačima klica, zaključuje dr Radovanović.
Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja od danas će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Lela Ilić, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, mikrobiolog Nada Kuljić Kapulica, imunolog Emina Milošević, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
