1
"Tokom kovida imala sam halucinacije i grozne snove, što sam tada pripisivala visokoj temperaturi" objašnjava jedna čitateljka Nova.rs. Međutim, kada joj je prijateljica koja je letos imala koronu, isto sa upalom pluća, ali bez visoke temperature rekla da je i ona imala halucinacije i grozne snove, počela je da brine. Da li i na koji način kovid može da utiče na nervni sistem i na mozak i da li i kakve posledice može da ostavi?
Na ovo pitanje odgovara dr Anđela Gavrilović, neurolog i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.
Uz napomenu da će o ovom problemu možda više u budućnosti istraživati psihijatri, ona prenosi svoje impresije na osnovu devet meseci rada u kovid sistemu i iskustava kolega iz vodećih medicinskih centara u svetu.
Akcija Nova. rs: Dosta laži, vreme je za reč struke https://t.co/W7zcnj3eow
— nova.rs (@novarsonline) December 1, 2020
Kovid 19 je, prema njenim rečima, povezan sa višestrukim psihijatrijskim problemima koji pogađaju kako pacijente, tako i kliničare koji se bave njihovim lečenjem.
Pored toga, upozorava da bolest može negativno uticati na pacijente koji od ranije imaju psihičke poremećaje.
Međutim, dodaje da ograničeni broj studija opisuje učestalost posledica na mentalno zdravlje povezanih sa kovidom 19, kao i da je dostupno malo podataka o psihijatrijskim bolestima kod pacijenata sa manifestnom korona infekcijom.
Ono što se zna, kako navodi dr Gavrilović, je da su pacijenti najčešće imali sledeće simptome: nesanicu, poremećaj pažnje i koncentracije, anksioznost, oslabljeno pamćenje, depresivno polarisano raspoloženje, konfuznost i izmenjeno stanje svesti.
U osnovi psihijatrijskih simptoma i poremećaja nastalih tokom pandemije koronavirusa, prema njenim rečima, mogu biti biološki i psihosocijalni faktori.
„Kako kovid može uticati na funkciju centralnog nervnog sistema, pored navedenih simptoma koji su indirektna posledica oboljevanja od potencijalno smrtonostne bolesti uz svest o riziku zaražavanja bliske osobe; drugi simptomi i znakovi – kao što su halucinacije – pokazatelj su uticaja virusa na nervni sistem ili očigledan faktor za psihijatrijske simtome pre zaražavanja“ objašnjava ona.
Noćne more i košmari su, prema njenoj oceni, očekivana podsvesna reakcija na veliki stres. Mogu da se javljaju i u opštoj populaciji, nevezano za pandemiju, kao odgovor organizma na stres, nepovoljno okruženje i životne okolnosti i kao takve se ne mogu pripisati izolovano efektu koronavirusa.
Kada su pitanju zdravstveni radnici broj, prema njenim rečima, istraživanja u svetu pokazuju da se na hiljadu ispitanika javljaju umereni do teški simptomi i to sledećim redom: anksioznost u 12 do 20 odsto slučajeva, depresija
u 15 do 25 odsto, nesanica u osam odsto i traumatski distres od 35 do 49 odsto.
Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja od danas će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Lela Ilić, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, mikrobiolog Nada Kuljić Kapulica, imunolog Emina Milošević, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
