5
Slike užasa u kojima u Srbiji žive deca bez roditeljskog staranja sa hendikepom potresle su javnost, medije, društvene mreže. Nakon objavljivanja jedan štićenik doma u Kulini do detalja je ispričao svoje iskustvo o životu u domu, dodavši da je tačno da je bilo zanemarivanja i zlostavljanja.
Podsetimo, objavljena je publikacija „Zaboravljena deca Srbije“, rezultat istraživanja Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI), organizacije za ljudska prava koja se bavi zaštitom i punim socijalnim uključivanjem dece sa smetnjama u razvoju i odraslih sa invaliditetom u društvo. U publikaciji istraživači navode da su tokom 2019. ulaskom u više ustanova domskom smeštaja otkrili da su deca često pomešana sa odraslima, da se primaju i bebe i deca mlađa od tri godine, te da 79 odsto dece i odraslih u institucijama ostaje duže od 10 godina.
Pročitajte još:
Rezultati istraživanja su poražavajući i glavni zaključak koji se nameće je da su deca u metalnim kavezima prepuštena sama sebi, te da u uslovima nedostojnim čoveka samo čekaju da – umru.
Nekadašnji štićenik sistema, J. M., koji je 25 godina proveo u domskom smeštaju, a čiji se brat ometen u razvoju i dalje nalazi u jednoj tavkoj instituciji, kaže da su deca u domu u kome je boravio kao dete zaista bila pomešana sa odraslima. On lično sedam godina je proveo u domu u Kulini, gde je najpre bio smešten njegov stariji brat, osoba sa teškim telesnim i mentalnim hendikepom, piše Blic.
„Nažalost, istina je to što se piše. Živeo sam do 1994. u Kulini, ali ima još takvih institucija. Deca su zanemarena i ostavljena sama sebi, a tako je i dalje. Moj brat je u jednoj od takvih institucija“, kaže naš sagovornik.
Kako je istakao, u domu je, pored zanemarivanja, bilo i fizičkog zlostavljanja.
„Mogli su tada da nas tuku, da nas biju, da dobijemo batine, što danas zakon zabranjuje, a ne kao tih devedesetih i početkom dvehiljaditih“, priča on.
Podseća da je Kulina bila u centru pažnje javnosti devedesetih.
„Na televiziji su prikazivali te nehumane uslove za život te dece. Bio sam tada tamo. Tuga i jad. Nije ni sada sjajno, mada ide nabolje. Menjaju se vremena, ali teško je. I dan-danas leže u metalnim krevecima“, kaže mladić za Blic.
Kaže da poznaje nekoliko osoba koje su bile sa njim u domu za decu, a koje su posle smeštene u dom za odrasla lica.
„Oni kao da ne postoje. Takav je dom u Kulini, gde je smešten moj brat. On je bolestan, u kolicima je“, kaže on i dodaje da finansijski ne bi mogao da zbrine brata, za čiju bi celodnevnu negu morao da angažuje negovatelja.
U Kulini su smeštene neke odrasle osobe koje na prvi pogled deluju kao deca zato što imaju problem sa rastom.
„Imaju preko 18 godina, ali deluju kao mala deca, spavaju u krevecima, sa šipkama. Oni su nerazvijeni, ne kreću se, osim kad moraju da jedu i da ustanu“, svedoči mladić, a to je urpavo ono što je sada i pozkazao izveštaj koji je uznemirio Srbiju.
Do pre 10 godina, po rečima sagovornika Blica, dom je zbrinjavao i osobe mlađeg uzrasta, dok je sad namenjen smeštaju samo punoletnih lica.
„Sva deca koja su bila tu, premeštena su u druge domove gde su maloletna lica, a Kulina je sada samo za odrasle. Ima i odraslih, ali uglavnom deluju kao bebe zbog rasta, nerazvijenosti i slično. Bilo je nekad i beba, ali više ne“, kaže.
O odraslim štićenicima tamo brinu zaposleni, kao i u svim domovima, ali manjak osoblja je glavni razlog zašto se nega ne sprovodi kako bi trebalo.
„Jedan zaposleni radi na njih 30, treba da ga svuče, da ga opere, da ga obuče, ne mogu oni to da stignu sve da odrade sa njih 30 po osobi. Tu se menjaju tri smene, ima preko 100 zaposlenih, a štićenika je 300 tamo gde sam ja bio, u Kulini. Bilo ih je 600 nekad. Sad ih je upola manje, ali treba vremena da se svaki štićenik okupa, opere, zato jesu takvi uslovi. Ja sam lično bio pre 12 godina, i video sam da sede dole na strunjačama, što je tačno i dan-danas, i jesu u krevecima zbog nerazvijenosti, zanemarena, kao što i stoji u izveštaju“, zaključuje nekadašnji štićenik doma.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
