Stašević: Prepolovljena stopa samoubistava tokom pandemije

Ona je za Tanjug u pauzi skupa izjavila da su studije pokazale i da su u oktobru 2020. godine počele da padaju brojke oboljenja vezanih za uticaj psiholoških efekata kovid krize na metnalno zdravlje, te da su one danas zaravljene.Stašević Karličić navela je da ipak zabrinjavaju činjenice da je obolevanje od kovida veći rizik po mentalno zdravlje nego psihološki problemi s početka krize.Oboleli i izlečeni od kovida mnogo češće u odnosu na opštu populaciju mogu da razviju veći stepen depresije i kognitivnih oštećenja koja značajno utiču na kvalitet života."Ako želimo da očuvamo mentalno zdravlje, moramo da očuvamo telesno, a vakcinacija je nešto što čuva ne samo pluća i organizam već i glavu. Vakcina glavu čuva zato što se vakcinišete da biste zaštitili mentalno zdravlje", poručila je.Navodi i da rezulati istraživanja ohrabruju, jer govore da tokom kovid krize u Srbiji nisu skakale stope suicida ni težih duševnih oboljenja."Stopa suicida u 2020. godini bila je najmanja za ceo poriod od 2006. Sa 1.440 godisnje pala je na 892 što je manje skoro za pola", rekla je Stašević Karličić.Prema njenim rečima, na rang listi SZO koja rangira stope suicida u celom svetu Srbija se nalazi u donjem delu ispod proseka.Pretekli smo zdravstvene sisteme mnogo razvijenijih zemalja kada je reč o obaranju stope suicida, rekla je ona i dodala da je jako interesantno da je mnogim zemljama stopa suicida ostala nepromenjena iako je očekivano da će ta komplikacija biti veća.Relevantne studije u relevantnim bazama poput Lanseta govori da su stope suicida u srednje i visko razvijenim zemljama ostale na niovu pre kovid krize, a u nekim su smanjene."A mi smo ušli u red zemalja koje su uspele, što ukazuje na značaj brige i prevencije i spremnost našeg zdravstvenog sitema koji je jedan od najefikasnijih u Evropi po merenju različitih evropskih tela", rekla je direktorka klinike "Laza Lazarević".

Navela je i da je grupa istraživača radila preliminarno istraživanje koje je stopu depresije označilo sa 5,7 odsto, što je niže od stope depresivnosti u EU pre kovid krize.Na skupu u čijem radu su učestvovali i akademik Vladimir Kanjuh, direktorka Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović, docent Fillološkog fakulteta Milica Vesković Anđelković, profesor Učiteljskog fakulteta Uroš Šuvaković i istraživač Instituta za političke studije Jasna Milošević Ðorđević, direktorka Stašević Karličić je podsetila da je uticaj pandemije nesporan na mentalno zdravlje."Sve promene u mentalnom zdravlju stanovništva diktirla je dinamika koronavirusa, na početku kada smo se susreli sa eklatantnim stresom i izazovom i opasnosću po lični fizički integritet prva reakcija je bila strah koji je doneo porast anksioznih i depresivnih sa stresom povezanih poremećaja", rekla je ona.Podsetila je da je u praksi bio povećan broj psihotičnih epizoda kao rezultat povećanje psihološke krize na mentalno zdravlje, ali je dodala da je tokom vremena, kako se dinamika menjala i kako su se ljudi suočavali sa novim stilom života i novom realnošću, došlo do adaptacije."Tako da su se razboleli samo oni koji nisu uspeli da mobilišu snage sopstvene ličnosti, koji su bili predisponirani i oni koji bi oboleli prikom nekog stresnog događaja", kazala je Stašević Karličić.Bonus video: Za veliku smrtnost starijih odgovorna nesolidarnost mladih

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zavelikusmrtnoststarijihodgovornanesolidarnostmladih-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2574601"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram