0
Vlada Srbije proglasila je Kalemegdanski rt spomenikom prirode i na tom prostoru ustanovila režim koji zabranjuje uništavanje prirodnih izdanaka i odvijanje manifestacija kojima bi se oni mogli ugroziti. Istovremeno, nadležni najavljuju nastavak gradnje gondole na Kalemegdanu, čemu se protive i domaća i međunarodna stručna javnost, pa se otvara pitanje da li i na koji način poslednja odluka vlade može da utiče na ovaj sporni projekat. Mirko Popović, programski direktor RERI-ja, objašnjava za Nova.rs da su u pitanju dva različita lokaliteta, ali veruje da bi ova odluka mogla da bude “podsticaj nadležnima da shvate kakva je vrednost Beogradska tvrđava i da se ne sme uništavati suludim projektima".
Precizno rečeno, drugi stepen zaštite utvrđen je za tri hektara i 42 ara što obuhvata padinu između Donjeg i Gornjeg grada i pripadajuće objekte spomenika kulture kao što su Barutana i Mitropolitov dom.
Tu je zabranjeno uništavanje postojećih prirodnih izdanaka, zasecanja padine kao i odvijanje manifestacija kojima bi se izdanci sedimenata mogli ugroziti.
Na ostatku zaštićenog područja je treći stepen zaštite što obuhvata zabranu izgradnje objekata turističkog smeštaja i ugostiteljstva, energetskih objekata, sadnje koja bi visinom mogla umanjiti vidnu površinu i modeliranje terena.
Popović precizira da je Kalemegdanski rt „prirodno dobro ostatka obale Panonskog mora i jedan od retkih sačuvanih slojeva, koji je istinska prirodna vrednost toga područja“.
Zaštita tog prostora je, prema njegovim rečima, počela 2015. i 2016. godine, a 2017. je predata studija kojom se od nadležnih zahteva proglašenje tog područja spomenikom prirode.
„Da otklonimo sumnju, taj deo ne obuhvata područje na kom je planirana izgradnja famozne gondole. To je drugi deo Kalemegdana, čak nije ni u zoni preko koje bi prešli, a nadam se da nikada neće preći, ti stubovi i žice gonodole. Jedino što ih povezuje, što oba ta prostora delom obuhvataju i Beogradsku tvrđavu koja je zaštićena“ navodi Popović.
On napominje da je reč o zaštiti druge vrste prirodog dobra iz palentološkog doba, dok je kada je u pitanju izgradnja gondole ugroženo arheološko nasleđe i kulturna baština.
Programski direktor RERI-ija misli da nema direktne veze između ove odluke o proglašenju spomenika prirode i najnovijih najava izgradnje gondole.
„To je proces koji se, verujem igrom slučaja završio sada, a ne ranije, potš kod nas generalno pocesi zaštite priordnih dobara traju dugo i razvlače se godinama. Međutim, voleo bih da proglešenje Kalemgdanskog rta bude neka vrsta posticaja za vlasti da shvate kakva je vrednost Beogradska tvrđava i kalemegan i da im to bude motiv da i ostatak tvrđave i celog tog poteza ostane zaštićen i netaknut suludim projektima kao što je izgradnja gondole“ naglašava Popović.
Tome je prethodila izjava savetnice predsednika Srbije Suzane Vasiljević da se predsednik raduje gondoli na Kalemegdanu te da ga u tome da završi taj projekat neće sprečiti niko jer “zna čoveka”.
I domaća i međunarodna stručna javnost je više puta upozorila da projekat izgradnje beogradske gondole, koja bi povezivala kalemegdansku tvrđavu i Park Ušće na novobeogradskoj strani mimo zakona.
Beogradska tvrđava prošle godine zbog tih planova našla na listi sedam najugroženijih spomenika kulture u Evropi. Pošto bi izgradnjom godole trajno bila ugrožena autentičnost i integritet Beogradske tvrđave, koja je nominovana za Unesko zaštitu, sasvim je jasno da bi ta nominacija bi ugrožena.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
