Šta treba da znaju hranitelji i usvojitelji pre nego što se vežu za dete i ono za njih

Vulević je za "Probudi se" na TV Nova S objasnio da ne mora da znači da je svako dete koje je u hraniteljskoj porodici ujedno kandidat za usvajanje. Kako kaže, kandidati za usvajanje jesu deca kojima je utvrđena opšta podobnost - dete bez roditeljskog staranja i bez porodičnog staranja, što znači da niko iz porodičnog bližeg i daljeg okruženja ne može preuzeti staranje o njemu.Takođe, vrši se procena Centra za socijalni rad, kroz plan stalnosti, koji se sačinjava kad se dete smešta u instituciju ili hraniteljsku porodicu, kada se odlučuje šta se planira za dalje. Dakle, ako je Centar utvrdio da postoje prethodni elementi da se može ići na usvajanje - onda se definitivno raščišćava porodično-pravni status deteta, te se mora nesporno utvrditi da je u pitanju dete bez porodičnog i roditeljskog staranja i da kao takvo može da ide na postupak celoživotnog aranžmana na to dete.Kako je ispričao Vulević, u dugogodišnjoj praksi imao je samo četiri slučaja da su hranitelji usvojili dete. Bili su to, kako navodi, slučajevi u kojima je dete starijeg kalendarskog uzrasta - saživelo se sa hraniteljskom porodicom i procena je da bi bila šteta da se odnos raskida, kao i dve situacije kada se radilo o dvoje dece sa posebnim potrebama i četvrti slučaj bilo je dete romske nacionalnosti koje je takođe starijeg kalendarskog utrasta.On ističe da je retkost da hranitelji usvajaju dete jer je hraniteljstvo privremeno - dok se ne iznađu rešenja, koja mogu biti povratak kod roditelja ili povratak u širu porodicu ili usvojenje."Jedna od glavnih obaveza hranitelja jeste da obezbedi da u slučaju potrebe odvajanja od te hraniteljske porodice - ono podrži dete u odvajanju jer je organ starateljstva, a ja verujem u stručnjake, odlučio da je to u interesu deteta", zaključuje Vulević.