Šta su najveći strahovi profesora Univerziteta u Beogradu: Ovo su razlozi zašto su uputili apel studentima

Nakon velikog sastanka, koji je održan u ponedeljak, sa dekanima, rektorom Univerziteta u Beogradu i predstavnicima studenata svih fakulteta, a koji je trajao šest sati, profesori su doneli određene zaključke, koje su u pomenutom dokumentu, koji smo objavili na Nova.rs, predali studentima na razmatranje, a tiču se svih aspekata situacije u kojoj se trenutno nalazi akademska zajednica.

Oni napominju da iako je većina nastavnika podržala blokade fakulteta i studentske proteste, narednu etapu “zajedničkog puta, nastavnici i studenti mogu proći samo u svojstvu građana”, čime, na samom početku, insinuiraju da neće učestvovati u izborima.

"Pouzdan partner u izbornom procesu"

U dokumentu, naime, naglašavaju da Univerzitet, ostajući autonoman od dnevnopolitičkih uticaja, ne može da sledi studente u blokadi u izbornom procesu, ali može da ostane njihov “pouzdan partner u čuvanju studentskih zahteva sve do njihovog ispunjenja i u borbi za ustavne principe i vrednosti na kojima su zasnovani”.

Profesori su jasni po pitanju daljeg učešća u protestima, tačnije ističu da fakulteti i univerziteti ne mogu na duži vremenski period, dakle duže od nekoliko meseci, da izdrže nezabeležene pritiske kojima su izloženi i konkretne mere, čije se posledice veoma osećaju ili do kojih će veoma brzo doći.

Posledice protesta koje navode, su: blokade računa, egzistencijalna ugroženost zaposlenih, napuštanje fakulteta od strane saradnika, profesora i nenastavnog osoblja, gubitka studenata, obustave komunalnih usluga, tužbi prema fakultetima i slično.

Takođe, kažu da se može očekivati donošenje novog Zakona o visokom obrazovanju, koji će obuhvatiti finansiranje privatnih univerziteta iz budžeta, dolazak stranih univerziteta, a potom i smene dekana i postavljanje uprava od strane vlasti.

Poznato je da, ukoliko bi Univerzitet dozvolio da se vlast meša u odabir dekana, izgubio bi autonomiju, a visoko obrazovanje palo bi u potpunosti u ruke režima.

Solidarni sa studentima koji nisu u blokadi

Plašeći se, očigledno, za budućnost, ne samo kvaliteta obrazovanja, već i svojih radnih mesta, rektorski kolegijum iznenada se osvrnuo i na studente koji nisu učestvovali u blokadama. Oni navode da treba pokazati „solidarnost prema studentima koji nisu bili aktivni u blokadama, ali su bili solidarni i nisu im se protivili”. Ističu da bi „nastavkom školske godine“, ti studenti završili svoje obaveze koje su planirali i postigli rezultate koje žele.

Oni predlažu model nadoknade nastave i upisa naredne školske godine koji bi bio prilagođen specifičnostima svakog studijskog programa, a donesen u dogovoru sa studentima u blokadi i koji će na određeni način sačuvati blokade u određenom vidu. S tim što ostaje nejasno kako sprovoditi nastavu i istovremeno „sačuvati blokade“.

Profesori ističu da nema društvene pobede u Srbiji i napretka društva ukoliko dozvolimo da se očigledni plan urušavanja viševekovne institucije univerziteta ostvari, pa time na neki način, kao da upozoravaju studente do čega će dovesti njihova borba.

“Ne smemo dozvoliti nametanje igre u kojoj se spasavanje univerziteta sa jedne strane i društva sa druge stavljaju kao izbor ili- ili, već na odbranu univerziteta moramo gledati kao na neophodan, ali ne i dovoljan uslov za spašavanje društva. Nadoknada nastave kojoj se opiru studenti u blokadi neće dovesti do dobrih rezultata, čak ni ukoliko se održi”, piše u dokumentu.

Oni na kraju studente u blokadi pitaju, da li mogu da izdrže naredne mesece, letnji period i sve izazove koji se mogu pojaviti u budućnosti. Postavljaju im i pitanje: šta će se dogoditi ukoliko se ne raspišu izbori do jeseni ili ukoliko se uopšte ne raspišu izbori? I zaključuju na kraju da se - mora menjati način borbe.

Međutim, ta promena vida borbe, prema ovom dokumentu, očigledno podrazumeva vraćanje na nastavu, iako studentski, a ni građanski zahtevi nisu ispunjeni, niti je ostvaren i jedan cilj protesta. Društveni faktori u Srbiji u potpuno su istom stanju kao i pre 1. novembra 2024. kada je pala nadstrešnica stanične zgrade u Novom Sadu, ali i kao pre 22. novembra prošle godine, kada su počele blokade na Fakultetu dramskih umetnosti, a ubrzo i na svim ostalim državnim visokim školama u zemlji.

***