Umesto da na ime potraživanja za neisplaćeni regres i topli obrok dobije oko 250.000 dinara, tetkica iz jedne škole u Lajkovcu moraće da zbog izgubljenog spora plati sudske troškove u iznosu od preko 215.000 dinara. Prva rata od 70.000 dinara stiže joj već u februaru, a ona se pita od čega da je plati kada mesečno prima minimalac.
U pokretanje sudskog spora nije se, kaže, tek tako odlučila. U vreme kada je ta tema bila aktuelna postojala je presuda Vrhovnog kasacionog suda po kojoj regres i topli obrok ne mogu da budu deo minimalnog ličnog dohotka, što je mnoge zaposlene u prosveti koji su primali minimalac ohrabrilo da svoje pravo naplate preko suda.
Tako je i sagovornica Danasa preko advokatice podnela tužbu za naknadu troškova za regres i topli obrok sredinom 2021, a nekoliko meseci kasnije stigla je odluka prvostepenog suda na Ubu da je spor dobila.
Škola je potom uložila žalbu Apelacionom suda u Beogradu koji je presudio drugačije.
U tom trenutku sagovornica Danasa platila je 15.000 dinara za troškove veštaka u prvostepenom postupku i još oko 19.000 dinara za takse.
Četvoro njenih kolega, koji su takođe podneli tužbe, odustalo je nakon presude Apelacionog suda, ona i još jedna zaposlena odlučile su da idu do kraja.
Kada su podnele zahtev za reviziju na snazi je i dalje bila odluka Vrhovnog kasacionog suda (VKS) po kojoj regres i topli obrok ne mogu da budu sadržani u plati.
Nakon toga VKS sredinom prošle godine menja svoj stav i donosi zaključak da su onima koji primaju minimalac iz državne kase ove naknade uračunate u koeficijent.
„Pre nego što smo odlučili da idemo na Kasacioni sud advokatica je rekla da bismo u slučaju gubitka spora morali da platimo sudske troškove od 60.000 do 90.000 dinara. Sa 35.000 dinara koliko mi je ostalo duga od prethodnog suđenja, računala sam da ću ako izgubim morati da platim najviše 125.000 dinara. Prošle nedelje me pozvala advokatica i rekla da je stiglo rešenje i da imam da platim 215.000 dinara. Samo taksa na odluku kasacionog suda iznosi 105.000 dinara“, priča sagovornica Danasa.
Posle žalbe joj je odobreno plaćanje u tri rate, ali ni to joj mnogo ne znači.
„Živim sama i primam minimalac. Ja ne bežim od toga da platim 125.000 dinara, ali ne razumem odakle toliki troškovi. Da li je realno ovo što se u državi dešava da umesto da dobijem te pare, moram da platim? Ne znam kome više da se obratim. Moraću da podignem kredit, ali on neće biti 215.000 dinara jer banka naplaćuje kamatu“, ističe sagovornica.
Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže za Danas da su predmeti njihovih članova koji su u sličnoj situaciji i dalje na Ustavnom sudu i za sada nema informaciju da li se nešto promenilo.
Kokot dodaje da će ova tema biti na dnevnom redu martovske sednice Međunarodne organizacije rada (MOR).
„Mi smo se žalili na kršenje međunarodne konvencije koju je Srbija ratifikovala, a koja definiše minimalnu zaradu na takav način da ne može da sadrži nikakve dodatke što je jasno. Suština naše žalbe je bila da je odluka Vrhovnog kasacionog suda neustavna, jer je suprotna međunarodnoj rezoluciji. Ako bi MOR zauzeo takav stav bilo bi normalno da Ustavni sud poništi presudu VKS-a. Da li će MOR to da uradi i da li će Ustavni sud da odreaguje ne znam, ali ne mogu doveka ćutati“, kaže Kokot.
BONUS VIDEO: Tetkice i domari pred predsedništvom. Traže otpis sudskih troškova.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare