Tetkice i zaposleni na mestu pomoćnog osoblja u školama u Srbiji, koji primaju minimalac, nemaju pravo dodatni iznos na ime toplog obroka i regresa za godišnji odmor pošto im je on - sadržan u koeficijentu. Ovo proizilazi iz presude po reviziji koju je objavio Vrhovni kasacioni sud. Dve godine ranije, isti sud je, po istom osnovu tvrdio suprotno - da u minimalnoj zaradi nikako ne može da bude sadržana bilo koja druga naknada. Mario Reljanović, sa Instituta za uporedno pravo, za portal N1 kaže da je ovo "vrlo naivno urađena presuda" gde je očigledna namera bila da se presudi kontra dosadašnjoj praksi nižih sudova, piše N1.
„Pretpostavljam da je ovde reč o pokušaju da se smanje troškovi države, jer su oni očigledno mnogo narasli pošto ima puno ljudi na minimalcu koji su tužili za neisplaćeni topli obrok i regres“. Dušan Kokot iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine ovakvu presudu ocenjuje kao „bezobraznu“ i najavljuje obraćanje Ustavnom sudu, nakon koga, kaže – sledi Strazbur, piše N1.
Strah tetkica, domara, administrativnih radnika i drugih zaposlenih u školama na mestima pomoćnog osoblja da bi mogli da prođu sa svojim tužbama za naknadu toplog obroka i regresa kao dužnici koji su tužili banke kada je VKS dopunom odluke zauzeo suprotan stav – na žalost se pokazao opravdanim.
Naime, Vrhovni kasacioni sud ovog utorka objavio je presudu iz aprila u kojoj navodi da su nižestepeni sudovi „pogrešno primenili materijalno pravo“ i da koeficijent za obračun plate i ovih zaposlenih u sebi sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Iako sve tetkice u školama u Srbiji imaju koeficijente koje „ne dobacuju“ ni do minimalca – pa im država dotira do punog iznosa zakonom garantovanog minimuma.
VKS navodi da se na zaposlene u školama primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, kojim se predviđa da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
„To znači da tužilji ne pripada pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora pošto su te naknade sadržane u koeficijentu njene plate, pa je to što je tužilji, u spornom periodu, isplaćivana minimalna zarada bez uticaja na odlučivanje“, smatra VKS.
Mario Reljanović, sa Instituta za uporedno pravo kaže da je ovde prvi problem u načinu obračune zarada.
„Niko ne može da ima koeficijent za platu nižu od minimalne zarade, to je nezakonito. Ti ljudi ne trpe materijalnu štetu jer im država nadomesti razliku do minimalne zarade, ali je sam način obračuna nezakonit“, ukazuje Reljanović.
PROČITAJTE JOŠ
On ističe da VKS ispravno utvrđuje da je deo osnovne zarade i regres za godišnji odmor i topli obrok. Ali, napominje da to nikako ne važi u slučaju kada je plata – minimalac.
„Ono što Vrhovni kasacioni sud namerno ne vidi, a tu ne ulazim u motive – to pravilo je u suprotnosti sa Zakonom o radu. Upravo time su se rukovodili niži sudovi – u minimalnu zaradu nikako ne mogu da uđu regres i topli obrok. VKS namerno upoređuje babe i žabe – upoređuju pravilo da u koeficijent ulazi regres i topli obrok i kažu da to pravilo derogira ceo Zakon o radu. To nije tačno. To pravilo važi samo u situacijama kada se isplaćuje više od minimalne zarade. Kada se plaća minimalna zarada mora da se primene odredbe iz Zakona o radu – jer posebni zakoni ne sadrže odredbe o minimalnoj zaradi. Da u tim posebnim zakonima stoji da se u koeficijente uračunavaju naknade za topli obrok i regres i u slučajevima kada se prima minimalac, mogli bismo reći da je derogiran Zakon o radu“, objašnjava Reljanović.
Opširnije čitajte na portalu N1.
BONUS VIDEO: Jelena Žarković: Kako su Crnogorci povećali minimalac za 200 evra, šta je „Maršalov plan“?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare