Šta se dešava sa studentskim protestima?

Tokom prethodnih jedanaest meseci studentski protesti prošli su kroz više etapa – od svakodnevnih petnaestominutnih blokada raskrsnica i saobraćajnica širom zemlje, preko blokada Univerziteta, pa sve do povremenih masovnih građanskih okupljanja. Danas, mesec dana pre nego što će se obeležiti godina dana od pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, a i dalje bez odgovora na pitanje “ko je odgovoran?”, čini se da su protesti u poslednje vreme utihnuli.

Masovna okupljanja u Beogradu, Nišu i Novom Sadu tokom proteklih meseci obeležila su godinu iza nas. Ona su donela i prepoznatljive slike koje su obišle region i Evropu, od netačnih procena brojnosti koje je saopštavala vlast, preko fotografija Trga Slavija prepunog ljudi, pa do slučajeva nasilja nad demonstrantima. Uprkos svim pritiscima, studentski protesti, prema oceni mnogih, uspeli su da mobilišu građane i okupe ih oko istih zahteva.

Od samog početka stvorena je konfuzija oko narativa o ispunjenju studentskih zahteva, budući da je vlast u više navrata izlazila sa kontradiktornim informacijama. Takav pristup dodatno je produbio atmosferu nepoverenja u javnosti, zbog čega su brojni analitičari zaključili da se kriza ne može razrešiti bez održavanja izbora, jer jedino taj proces može povratiti poverenje građana u institucije i politički sistem.

Kao jedna od najvećih prepreka demonstracijama pokazala se spoljna podrška aktuelnom režimu. Evropska unija mesecima nije davala konkretnu reakciju na događaje u Srbiji, što je izazvalo negodovanje domaće javnosti i dovelo do primetnog pada popularnosti EU među građanima.

Međutim, poslednjih nedelja iz Brisela stižu jasnije poruke režimu Aleksandra Vučića. Na to ukazuje i interni proces kontrole koji Evropska narodna partija (EPP) sprovodi u vezi sa ulogom Srpske napredne stranke (SNS) unutar te partije, nakon što je predsednik Vučić javno vređao funkcionere Evropske zelene partije (EGP).

Ostatak čitajte na Danasu.