Sve učestaliji slučajevi vandalskog ponašanja mladih, o čemu svedoči i nedavni bizaran postupak grupe mladića u Užicu, koji su urunirali na javnu česmu, sa koje građani piju vodu i koja je spomenik kulture u tom gradu, bio je povod za razgovor sa psihološkom strukom kako bi dobili odgovore na pitanja: Šta nam se dešava sa omladinom? Kako se mladi ponašaju u odnosu na opšteprihvatljive postulate? Šta su uzroci bahatosti i vandalizma kod mladih? Odakle i kuda vodi takav model ponašanja?
„Postulati normalnog ponašanja? Tu je zapravo ceo problem. Vremenom su se promenile moralne vrednosti, moralni sudovi, sve je zapravo drugačije u odnosu na normalne. Nama je poznato da je normalno: budi pošten, poštuj, poštuj ljudsko biće, spomenik, okruženje…poštovanje je bilo primarna vrednost, više nije a uzročnost je mnogobrojna. Prisutna je erozija morala koja je išla postepeno, unazad 30 godina od kada su krenuli ratovi i sve ostalo. To svakako ima veze sa prisutnošću i neprisutnošću uzora ponašanja. Roditelji su sve više prezaposleni, često rade kod privatnika koji rade i žive na eksploataciji drugih ljudi, koji ne eksploatišu samo njih i njihovu radnu snagu već i njihove porodice, prisnost porodice više ne postoji“, kaže za Nova.rs psiholog, psihoterapeut Ana Ristović.
Sa druge strane, kako Ana kaže, deca se okreću na drugu stranu, toplina porodice više nije razvijena jer su deca zauzeta kompijuterima i igricama koje takođe nemaju osnovne moralne vrednosti, ne afirmišu poštovanje ni poštenje, niti bilo koji etički jasan stav. Poštovanje je zamenila agresija, bahatost i relativizacija svega što je bilo, prestali smo da se čudimo i da registrujemo ono što nije dobro, sve se zaravnilo i postalo: pa dobro, pa šta? Vandalizam je postao mali produkt svega što se zbiva svih ovih godina. Pored porodice, urušen je i prosvetni sistem, već niz godina iz škole izlaze generacije koje su intelektualno i emocionalno na nižem nivou od svojih roditelja, to vodi ka sunovratu.
„U prosveti je postalo važno da se nešto upiše, zapiše, vodi evidencija, rade hiljade izveštaja. Nije poenta više u kvalitativnom već kvantitativnom pristupu i formalizovanju. Postalo je nevažan čas koji se izvede, odnos nastavnika i učenika, to da prosvetni radnici budu uzori, to se izbrisalo, suština se maši. Škola kao institucija je već dobrano urušena, isto tako postepeno tokom tri decenije. Sada je korona došla kao šlag na tortu, tu već urušenu instituciju je još više prodrmala i ugrozila. Ne znam da li je moralo biti ili ne ali bilo je, da se školstvo potpuno izmestilo iz tradicije, iz onoga što jeste, čas 45 minuta, uživo naravno, ali to je postalo virtualna stvarnost kao što je i znanje postalo virualno. Tim forsiranjem informacionih tehnologija, izgubila se institucija škole, sve je to široka osnova uzročnosti današnjeg ponašanja mladih pa i vandalističkog“, ističe Ristović.
Sve institucije a pre svega porodica, koje su u prethodnom periodu bile urušene, tokom protekle nepune dve godine pandemije postaju ugrožene. Brakovi lakše pucaju, nestaje kompromis, mogućnosti da jedni druge čujemo, sve je veći naboj, jer je trenutno stnje, prema mišljenju psihologa, traumatsko.
Pročitajte još
„Trauma je grozan trenutak koji u momentu preplavi organizam. Traumatsko stanje, koje traje duže od šest meseci, produkuje ogromno lučenje kortizola koji direktno udara u hipokapusi, uslovno rečeno, menjaju se moždane strukture i vrši uticaj na emocije, pa uzročnosti problema mogu biti i neurobiološke. Kada posmatramo vandalizam kome svakodnevno svedočimo, čini se da dalje ne može, ali gledajući kako društvo sada funkcioniše, reklo bi se da i dalje može i da će biti uobičajeno. Na primer, ako čujete za najveću plantažu konoplje i da je vlasnik uhapšen, što je u redu, a onda čujete da je pušten, da bude sa nanogicom, kao da je neki prekršajčić napravio. To je poruka za ulazak u kriminalnu zonu, u dilovanje drogom jer ako može on da bude pušten, zašto onda neko tamo ne bi mogao da diluje drogu ispred škole, to su poruke koje društvo šalje mladima“, ističe Ana Ristović.
Ona tvrdi da je veliki problem i u porukama koje šalju javne ličnosti a koje su uvek duple. Reči govore jedno a postupci drugo, to što se kaže je uglavnom ispravno ali ponašanje je potpuno drugačije, reči i dela nisu u saglasnosti, duple poruke se konstantno šalju a one su osnova manipulacije.
„Uzori svake vrste su urušeni, nema autoriteta kao modela, agresija je sveprisutna, sve je podignutog tona. Ako televiziju slušate na nekoj normalnoj jačini decibela, pa ako slušate dnevnik, stalno ćete se trzati, to nije ton kojim se govori a taj viši ton ukazuje na agresiju. Nije zalud lav kralj džungle jer on najjače riče, tako je upravo nas zadesila neka lavlja rika kao model pokazivanja snage. Problem mladih jesu uzori i modeli adolescenata, elita koju je društvo iznedrilo. Razumljivo je da, prema raznim istraživanjima, Novak Đoković bude uzor mladima, on i jeste uzor, ali odmah iza njega kreće estrada pa i kriminalci, i to na značajnom mestu, to sve svedoči o pogrešnim modelima i uzorima koji su čak i medijski promovisani“, dodaje naša sagovornica.
Događaji koji svedoče bahatosti i vandalskom ponašanju, posledica su navedenih ali i mnogih drugih loših trendova koji dominiraju društvom. Prema stručnom mišljenju psihologa i psihotrerapeuta Ane Ristović, momci koji su urinirali na česmu u Užicu, nisu ni mislili o tome da ljudi piju vodu sa te česme, da je to spomenik kulture, što je očekivano da znaju, nih je vodio nagon agresije i bahatosti. Kada agresija i bahatost potisnu kulturu ponašanja i znanje, problem je ne samo alarmantan već zastrašujuće zabrinjavajući.
BONUS VIDEO: Kovid ambulanta u Zemunu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare