Srbija ima dovoljno testova, ali testira samo kada je potrebno. Nabavili smo i dovoljno respiratora, ali je državna tajna koliko. Sve medicinske ustanove imaju dovoljno zaštitne opreme za medicinsko osoblje. Sve je to saopštavano građanima kao vrlo pouzdana informacija da bi ubrzo tokom epidemije bilo demantovano. Do kraja je ostalo nejasno i kada je u Srbiji zabeležen prvi slučaj koronavirusa.
Na kraju, kako je otkrio BIRN, ispalo je da je država krila i broj preminulih i zaraženih osoba tokom epidemije, odnosno, da su ove brojke znatno veće od zvaničnih: prema saznanjima BIRN-a, od od 19. marta do 1. juna od koronavirusa umrla su 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244. Isto tako, tokom prošle nedelje, kada se zvaničan broj novozaraženih kretao oko 90 dnevno, prema BIRN-ovim saznanjima taj broj se zapravo kretao između 300 i 400 dnevno.
No, krenimo od početka.
Jedna od tema vezanih za koronavirus o kojoj je vlast izbegavala da informiše građane jeste nabavka respiratora. Niko ne zna koliko je respiratora ušlo u zemlju od proglašenja epidemije, mada je premijerka Ana Brnabić obećala da će građanima, po ukidanju vanrednog stanja, biti položen račun o tome koliko je respiratora kupljeno, od koga i za koliko novca.
Prvo je predsednik Aleksandar Vučić rekao da respiratora u Srbiji „ima dovoljno“ – i to 1.008 komada, da bi samo nekoliko sati kasnije premijerka Ana Brnabić saopštila da je broj respiratora državna tajna.
Vučić je takođe izjavio da je do šestog aprila za nabavku medicinske opreme, uključujući hiljadu respiratora, potrošeno 370 miliona evra. Kako je rekao, do tada je uvezeno i više od 30 miliona hirurških i 15 miliona epidemioloških maski. On je izjavio i da je Srbija kupila više od 2.700 respiratora, da od tog broja 2.200 nije dopremljeno u zemlju, te da su 573 podeljena bolnicama. Nizale su se brojke i hvalospevi o nabavkama, da bi u se u junu u svom predizbornom materijalu SNS pohvalila da je jedan od uspeha vlade to što je nabavljeno hiljadu respiratora.
Brojkama respiratora koji su nabavljeni hvali su se i tokom skupštinskih zasedanja poslanici SNS, ali nikad na kraju građani nisu dobili jasnu i tačnu informaciju koliko respiratora zaista imamo i koliko je za njih novca potrošeno.
Kada je bio prvi slučaj korone u Srbije
Jednu od prvih sumnji da nešto ne štima sa podacima o koronavirusu pobudila je zamenica direktora Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević koja je gostujući na RTS rekla je da je prva infekcija koronavirusom u Srbiji izolovana prvog marta, iako je zvanično objavljeno da je prvi slučaj korone otkriven pet dana kasnije – šestog marta. Kasnije se doktorka Kisić ispravila objašnjenjem da je mislila da je u pitanju prva nedelja marta.
Da li imamo dovoljno testova i koliko ljudi može da se testira dnevno, isto je bilo pitanje na koje na početku epidemije nismo dobili jasan odgovor. Mada je građanima objašnjavano da ima dovoljno testova, a na pitanje zašto se u Srbiji testira manje nego u susednim zemljama odgovarano je da se to radi samo kada postoji osnovna sumnja na postojanje virusa, ipak je kasnije stiglo priznanje da to nije baš istina.
„Na početku nije bilo dovoljno testova iako je iz vrha države poručeno da svega ima dovoljno. Epidemiolozi su morali da se prilagode situaciji i daju preporuku da se testiraju samo oni koji dolaze iz inostranstva sa jasnim simptomima. Kriterijum je bio veoma sužen, što je bila posledica oskudice“ objasnio je svojevremeno dr Zoran Radovanović.
I epidemiolog Kon je više puta priznao da početne priče da ima dovoljno testova nisu bile tačne i da je zbog činenice da je se na početku nije dovoljno testiralo Srbija u borbi protiv epidemije izgubila deset dana. Kon je priznao i da je su pogrešne bile i procene koliko ljudi može da se testira u Srbiji dnevno.
„Samo onaj ko vodi laboratoriju i kaže ‘ja mogu da uradim 800’, a onda sutradan, kad treba da uradi, kaže ‘e, ja ne mogu, mogu samo 80′“, rekao je Kon jednom prilikom govoreći od odgovornosti menadžmenta Torlaka za zastoj u testiranju.
Nadležne institucije nisu bile iskrene prema građanima ni kada je u pitanju zaštitna oprema u medicinskim ustanovama.
Novinarka portala Nova.rs Ana Lalić je privođena zbog optužbi da je tekstom o lošem stanju u Kliničkom centru Vojvodine „širila paniku i izazivala nerede“.
Ona je u svom tekstu prenela žalbe pojedinih zaposlenih u tom kliničkom centru na nedostatak osnovne opreme, koji je bio najveći problem za osoblje koje radi u korona centru.
KC Vojvodine je najpre dematovao njene navode, da bi kasnije tvrdili da su u tekstu iznete neosnovane optužbe nezadovoljnih lekara iz te ustanove. Na kraju je epidemiolog Predrag Kon priznao da je na početku epidemije ipak nedostajala oprema uz ocenu da skoro nijedna zdravstvena ustanova u zemlji nije dočekala spremno epidemiju.
Kon je, odgovarajući na pitanje novinara ko je doneo odluku da se javnosti ne kaže da nema dovoljno opreme, izjavio da je izabran pristup da se ne kuka.
Naveo je da bar za Beograd zna da su svi direktori zdravstvenih ustanova sem jednog rekli da imaju dovoljno zaštitne opreme.
„Taj odnos prema imanju i nemanju pokazuje koliko smo nespremni bili u tom trenutku. Doživljavanje dve ili tri kutije zaštitne opreme kao dovoljno pokazuje da niko nije razmišljao koliko se to troši u ovim uslovima. Znao sam da toga nema dovoljno“, naveo je tada Kon.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare