0
Javnost je ovih dana ustalasana idejom izgradnje Nacionalnog stadiona "koji je danas nasušna potreba, gde ljudi idu da uživaju sa porodicama". Da li je to baš najveći prioritet?
Piše: Prof. dr Dragan Uskoković, profesor i naučni savetnik u penziji, Institut tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti
U situaciji nedovoljno razvijene nauke i visokog obrazovanja potreban nam je model koji će vratiti nadu mladim ljudima da se i ovde može nešto uraditi. Iskustva uspešnih pokazuju da je reforma postojećih institucija spor proces, tako da je mudrije formirati potpuno nov model institucije koji bi nadalje služio kao uzor ostalima, jer bi mogao da privuče naše mlade uspešne naučnike iz sveta, da u ozbiljnoj konkurenciji obezbede svoje mesto u tom Institutu i svojim kolegama koji su ovde pravili karijeru pokažu kako se dolazi do uspešnosti u svetskim razmerama.
Jer, da biste radili najbolja istraživanja, vi morate da angažujete najbolje ljude iz celog sveta, što je kod nas delimično prihvaćeno jedino u sportu. Finansijska sredstva o kojima govore predsednik Vučić i ministar Mali ,za izgradnju Nacionalnog stadiona, predstavljala bi solidnu osnovu za formiranje takvog Instituta.
Najmlađi iz ove kategorije Instituta je Institut za Nauku i Tehnologiju Austrije ( IST- Austrija), koji se smešten u Beču, sa potpuno novim sistemom organizacije. Akcija za njegovo formiranje je pokrenuta 2002. godine od strane Privredne komore Austrije, sa željom da se formira jedan potpuno nov koncept Instituta od interesa za Austriju, a po ugledu na poznate svetske Institucije Rockefeller Univerzitet (Njujork, SAD) i Weizmann (Rehovat, Izrael), koji su formirani 1901 i 1934.godine.
Potpuna novina je da je aktivnost organizovana maksimalno efikasno kroz rad istraživačkih grupa koje neguju prvoklasna, originalna vrhunska istraživanja od strateškog značaja za sredinu. Ne postoje tradicionalne granice između oblasti, zahvaljujući čemu se saradnja između grupa podstiče.
Ova istraživanja imaju i obrazovnu komponentu, kroz izradu doktorskih disertacija. Prve grupe naučnika u kampusu su počele sa radom 2009. godine i tada je bilo 4 profesora i 37 zaposlenih, da bi 2018. godine bilo 400 zaposlenih starijih i mladih naučnih radnika: 53 profesora koji vode istraživačke grupe iz oblasti matematike, kompjuterskih nauka, fizike, hemije, biologije i neuronauka. U njihovim grupama sarađuje 158 postdoktoranata i 185 studenata doktorskih studija, u proseku do 10 po istraživačkoj grupi.
Takođe je zaposleno više od 200 saradnika kao pomoćno tehničko i administrativno osoblje. Istraživačko i pomoćno osoblje je iz više od 70 zemalja, tako da Institut predstavlja svojevrsnu međunarodnu zajednicu, po mnogo čemu jedinstvenu u Austriji, ali i u svetu. Ukupni prihodi za 2018.godinu su bili 120 miliona eura, u proseku 300.000 po naučnom radniku. Za deset godina Institut je postao organizacija sa najvećom stopom rasta i jedan od vrhunskih mladih Instituta u svetu koji neguju osnovna istrazivanja. Predviđeno je da do 2026. godine, kada Institut treba da u potpunosti bude formiran, u Institutu bude 90 istraživačkih grupa, sa više od 1000 zaposlenih, sa ranije definisanom proporcijom saradnika.
Ogromna selektivnost je formula uspeha: 2018. godine, kada je niz novih istraživačkih grupa formirano, 1353 kandidata je konkurisalo za profesorske pozicije, ugovor je ponuđen samo osmorici, a prihvatilo je četvoro. Iste godine konkurisalo je 1407 studenata doktorskih studija, 89 je ponuđen ugovor, a prihvatilo je 56. Institut je dobio 30 ERC grantova, što iznosi 48% od podnetih predloga, što je najveći procenat od svih Evropskih Instituta. Juna 2019, IST Austrija je rangiran kao treći na Nature index 2019, po kojoj su institucije normirane po veličini. Osim IST-Austrija još samo dva Evropska Instituta EPFL-Lozana i ETH-Cirih nalaze se među 25 najboljih.
IST Austrija je inicijator formiranja BRIDGE Network mreže Institucija koje neguju osnovna istraživanja, a kroz poslediplomsko usavršavanje formiraju doktore nauka. To je neformalna dobrovoljna platforma naučnih institucija sa tri kontinenta, koje imaju zajedničku misiju da neguju vrhunska istraživanja i obrazuju studente doktorskih studija STEM oblasti (nauka, tehnologije, inženjerstvo i matematika). Oni se razlikuju od Univerziteta koji imaju redovne akademske studije i čisto istraživačkih instituta. Atraktivni su obzirom da kombinuju dve važne kategorije naučne aktivnosti: slobodu i resurse na fokusiranje istraživanja pokretanih radoznalošću i konstantan dotok briljantnih mladih naučnika.
Osim IST Austrija članovi ove mreže su i The Francis Crick Institute, Engleska, Okinawa Institute of Science and Technology, Japan, The Rockefeller Institute, USA i Weizmann Institute of Science, Izrael.
Kako bi to bilo lepo i značajno za našu zemlju, kada bi se za jedno desetak godina prvi mladi ljudi obrazovali u ovom Institutu. Modernih stadiona, videli smo pre neko veče, ima čak i u Albaniji, a mi ni ove postojeće, ne možemo napuniti gledaocima, a ovakav Institut bi vratio nadu mladim ljudima, da smo definitivno raskrstili sa prošlošću i uhvatili korak sa razvijenim mislećim svetom.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
