Šta ako bivši muž ne plaća alimentaciju: Rešenje postoji i majkama će biti dovoljan samo jedan korak

Ovaj Zakon podrazumeva da ukoliko roditelj koji je nakon razvoda staratelj deteta ili dece, a u Srbiji su u najvećem procentu to majke, ne dobije jednu ili više uplata alimentacije od bivšeg supruga, oca, moći će to da prijavi nadležnom Centru za socijalni rad.

Prijava stiže do javnog izvršitelja, ukoliko se u roku od dva meseca ne izmire dugovi. Izvršitelj potom poziva izvršnog poverioca da se izjasni da li je saglasan da se privremeno izdržavanje obezbedi iz sredstava Alimentacionog fonda. Ako se poverilac saglasi, donosi se rešenje o isplati i prenos sredstava na račun izvršnog poverioca, odnosno roditelja staratelja.

Dakle, država putem Fonda obezbeđuje sredstva za dete, a naknadno ostvaruje pravo na regres od dužnika izdržavanja, odnosno roditelja koji ne plaća alimentaciju.

„Zakon o alimentacionom fondu donosi sigurnost roditeljima i neku vrstu oslonca u planiranju porodice i bračnih koraka. Ovaj zakon znači da više nema oslanjanja na dobru volju partnera ili partnerke već će postojati sistemska zaštita roditelja koji su staratelji. Niko se ne razvodi zbog dobre komunikacije i do sada smo očekivali da će se bivši partneri sami dogovoriti oko plaćanja i daljeg života, ali to najčešće nije moguće. Često partneri koji ne plaćaju alimentaciju to čine samo iz osvete onome ko je ostao sa detetom, a deca najviše trpe. Ona gube finansijsku sigurnost“, objašnjava Jovana Ružičić, direktorka Centra za mame, koji se godinama bori i zalaže za ovaj zakon.

Ekonomsko nasilje

Ona ističe da je neplaćanje alimentacije jedan oblik ekonomskog nasilja.

„Ovaj Fond vidimo kao dobru inicijativu za koju smo se zalagali poslednjih godina i koji će mnogo pomoći pre svega deci. Neplaćanje alimentacije je jedan od oblika ekonomskog nasilja. Istraživanja pokazuju da polovina očeva u Srbiji ne plaća alimentaciju, a 44 odsto njih ne plaća redovno. Postoje sigurno i mame koje ne plaćaju alimentaciju, ali je daleko više očeva jer starateljstvo najčešće pripada mamama. Ovo svakako nije podrška ni za mame, ni za tate, već za porodicu i decu“, naglašava Ružičić.

Država će vršiti naplatu, tačnije javni izvršitelji će biti vrsta garanta da će sve biti naplaćeno, dodaje ona.

„Uzimaće od plata ili imovine, zaplene roditelja koji ne plaća alimentaciju. Ovakav jedan Fond će delovati i preventivno, jer kad ljudi znaju da će biti posledica ako ne plate alimentaciju, neće tek tako izbegavati ovu, možda i najveću, obavezu prema rođenoj deci“.

Podsetimo, Vlada Srbije usvojila je 1. maja mišljenje na Predlog ovog zakona, a Alimentacioni fond se prema zakonu osniva kao budžetski na neodređeno vreme.

Ovo zakonsko rešenje, kako je saopšteno, uređuje osnivanje i način finansiranja Alimentacionog fonda, upravljanje njime, kao prava deteta na privremeno izdržavanje iz tog fonda i druga pitanja od značaja za ostvarivanja ovog prava.

Više od 150.000 žena ne dobija alimentaciju

Naime, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je 30. aprila da je parlamentu uputila predlog zakona o Alimentacionom fondu čije će usvajanje, po njenim rečima, dodatno unaprediti brigu o deci i o majkama koje posle razvoda vode računa o deci a imaju problem s naplatom alimentacije.

Brnabić je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije rekla da po rezultatima popisa iz 2022. godine, 320.000 žena u Srbiji i između 80.000 i 90.000 muškaraca, samostalno brinu o deci, od čega polovina njih ima problem s naplatom alimentacije.

“Država će preuzeti tu obavezu na sebe i isplaćivati alimentaciju, a kao zaštitni mehanizam za budžet, država će se za potraživanja obratiti onom ko je bio u obavezi da isplaćuje alimentaciju, pa žene više neće morati da idu po sudovima“, kazala je Brnabić.

Vlada je navela da država predloženim zakonom ispunjava dužnost iz Konvencije o pravima deteta, tako što propisuje odgovarajuće mere s ciljem pružanja privremene finansijske podrške detetu, u vidu privremenog izdržavanja, u slučajevima u kojima roditelj ili drugi srodnik deteta ne izmiruje dužnost izdržavanja određenu izvršnom ispravom, a postupak prinudne naplate nije moguće sprovesti.

Inače, pravo na privremeno izdržavanje iz Alimentacionog fonda ostvaruje dete, maloletno i punoletno, do 26 godina dok je na redovnom školovanju i mora biti državljanin Republike Srbije i imati status izvršnog poverioca u izvršnom postupku pokrenutom radi ostvarivanja prava na zakonsko izdržavanje.

Predlogom zakona predviđeno je da neće biti zastarevanja dugova po osnovu isplate alimentacije, kao i da niko ko ima tu obavezu, neće moći da „pobegne od nje“. Država će pomenuta sredstva namirivati s kamatom, a pravo države na naplatu neće zastarevati.

„Od tog duga niko neće moći da pobegne. Ako neko i danas ima problem, moći će da se prijavi za podršku iz Alimentacionog fonda“, rekla je predsednica Skupštine Srbije.

Brnabić je kazala da je predloženo da u budžetu za ovu godinu za sprovođenje zakona bude obezbeđeno 500 miliona dinara, što je oko 4.300.000 evra iz budžeta Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

***