Srpski test na koronavirus očekuje se do jeseni

Oko 250 istraživača radi na istraživanjima o koronavirusu i analizama koje su neophodne za testiranje građana. Postoji i namenska stručna radna grupa koju čine naučnici iz cele Srbije, a njihov cilj je intenzivno praćenje rezultata istraživanja u zemlji i svetu.Između ostalog, ovi timovi ukazuju na važnost proizvodnje domaćih seroloških i Elisa testova koji su kod nas u upotrebi od 1. juna, tako da građani mogu da na lični zahtev urade brzi test kojim se za nekoliko sati utvrđuje prisustvo antitela na koronavirus.Građani, takođe, na ovaj način mogu da saznaju da li su bili zaraženi virusom i da li su stvorili antitela."Institut je razvio domaći test za detekciju antitela, Elisa test koji detektuje antitela na prisustvo virusa. Naš test je baziran na uvoznom anitigenu i ostalim komponentama testa koje se proizvode na našem Institutu. Konkurisali smo za još jedan projekat koji bi omogućio da se praktično razvije potpuno domaći test, što bi značilo da se i antigen razvija u Srbiji odnosno na Hemijskom institutu", kaže Marija Gnjatović iz INEP-a.Testovi koji su nam trenutno dostupni rade se na bazi uvoznih proteina. Ponekad se u proizvodnji testova nailazi na problem sa uvozom materijala jer mnogi evropski proizvođači rade samo za domaće tržište.Zato je nedavno počela saradnja INEP-a sa Hemijskim fakultetom, koji proizvodi materijal na bazi domaćih proteina pa se do jeseni očekuje naš test koji bi mogao da zameni sadašnji."To znači da ćemo imati potpuno domaće testove koji će sve komponente biti proizvedene u našoj zemlji. Tri profesora sa svojim istraživačkim grupama rade na tome. Na departmanu za Biohemiju od možda 45 istraživača i nastavnika, oko 35 nastavnika angažovano na projektu", napominje Tanja Ćirović sa Hemijskog fakulteta.Proizvodnja domaćih testova možda neće biti jeftinija od uvoznih, ali ćemo biti sigurniji, što znači da nećemo razmišljati o tome da li testova ima dovoljno.Domaći ili ne, oni doprinose utvrđivanju stepena otpornosti stanovništva na koronavirus, a biće značajni i za razvoj vakcina.Na Institutu kažu da je koronavirus još prilično nepoznat jer nije jasno da li se stvara trajni ili kratkotrajni imunitet. Veća količina antitela ne znači i veću otpornost na neki virus, ali se ljudi koji ih imaju mogu koristiti kao donori za potencijalnu plazma terapiju.