0
“Izgradili smo bolnice!”, floskula je koju neretko čujemo od političara na vlasti, a zapravo, ako se malo dublje “zagrebe”, shvatićemo da je izgradnja većine tih “bolnica” samo započeta, stigla do pola ili je tek obeleženo zemljište za “nicanje” objekta. Ipak, to ne sprečava nadležne da nam uporno prosipaju priču o velelepnim zdravstvenim ustanovama, koje do daljeg šljašte samo sa slika projekata i simpatičnih maketa, a u realnosti ih ne vidimo. Najveći državni projekat, ponos Ministarstva zdravlja, predsednika Republike i kompletne Vlade, nesporno je nova zgrada Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) Srbije, koja ni posle gotovo pola veka, još nije sasvim gotova i spremna na svim nivoima.
Investicije, ulaganja, krediti i najveći, milionski iznosi u našoj zemlji “obrću” se u projektima izgradnje bolnica, koje niču kao pečurke, ali im se redovno gube rokovi za završetak izgradnje.
Podsetimo, prva faza radova rekonstrukcije i izgradnje nove zgrade UKC Srbije, većim delom je završena i otvorena 27. februara 2022., a u ovu grandioznu ustanovu, koja se prostire na čak 86.000 kvadrata i opremljena je medicinskim aparatima najnovije generacije, uloženo je 260 miliona evra.
Na prvi pogled sve izgleda novo, sređeno i – gotovo.
Zgrada je dobila salu nazvanu „robotik hirurgija“ u kojoj se nalazi jedan od najmodernijih rendgen aparata, kao i prostor intenzivne nege koji ima ukupno 231 krevet. Projekat je, tvrde nadležni, plaćen iz budžeta, osim manjeg dela (nije poznato kolikog) koji je finansiran iz kredita. Međutim, ova zgrada još nije u potpunosti završena, iako radovi na njenoj izgradnji traju skoro 50 godina.
Prilaz novoj zgradi UKCS blista, ali šta je sa ostatkom objekta. Asfalt sveže postavljen, rupe po ulicama popunjene, zelenilo zasađeno, fasada i prozori “dihtuju”, nema kranova i mešalica za malter, ali to je ono što vidimo sa prilaza. Ipak, nije baš sve tako sjajno, u pitanju je samo prva faza, a u renoviranom delu zgrade se još od aprila nalaze Urgentni centar, deo Klinike za kardiologiju, hematologija i deo pulmologije, a ostale klinike još čekaju da budu preseljene u “novu kulu” iz starih, oronulih objekata.
Druga faza radova privodi se kraju, ali taj kraj nikako da stigne. Zadnji deo ovog divovskog objekta, onaj koji se sa glavnih ulica ne vidi, još je u majstorskim rukama, građevinskom materijalu, prašini i otpadu. Kranovi i majstori preseljeni su iza, gde “ne upadaju u oči”, dok se prednji deo zgrade cakli.
Ova završna faza obuhvata rehabilitaciju stare kule i ostatka podijuma ukupne površine 46.000 kvadrata, kao i rehabilitaciju šest zgrada u unutrašnjem krugu UKC Srbije.
Pročitajte još:
0
1
6
0
Podsetimo, nova zgrada Kliničkog centra, osim što se prostire na 86.000 kvadratnih metara, ima 825 postelja, a na odeljenjima se nalaze tri magnetne rezonance, šest skenera i 12 rendgen aparata.
„Klinički centar nas je koštao 260 miliona evra, a onaj divni Klinički u Nišu je nešto manje od 55 miliona evra, pa vidite taj odnos. Radimo delimično rekonstrukciju KC Vojvodine, a to ide i u Kragujevcu. Građani Srbije su verovali da zajednički možemo da gradimo našu zemlju, a ovaj Klinički centar je bolji od svih u regionu. Veći je, bolji, moderniiji i ima najbolju moguću opremu. Više nećemo imati potrebu da šaljemo ljude u Beč, Solun i druge gradove“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić, početkom 2022., na otvaranju prve faze UKC Srbije.
Njegova predviđanja, nažalost, ispostavila su se kao pogrešna prognoza sudbine srpskog zdravstva, jer pacijente iz naše zemlje gotovo svakodnevno šaljemo na lečenje, operacije, dijagnostiku u evropske zemlje, ali i u Sjedinjene Američke Države, Kanadu i gde god postoje šanse za izlečenje komplikovanih i teških oboljenja.
Osim odugovlačenja sa završetkom radova na drugoj fazi, u međuvremenu su se pojavili sporni ugovori za nabavku opreme. Iako su lekari prezadovoljni aparaturom u novoj zgradi, sredinom 2022. Nova ekonomija piše da je u budžetu prvobitno bilo predviđeno da se ova oprema plati 2,7 milijardi dinara (23 miliona evra), a suma je naprasno sedam puta uvećana nakon što je grupa firmi na čelu sa “Magna farmacijom” (Magna pharmacia) dala ponudu od tačno 14,3 milijardi dinara.
Tokom celog postupka javne nabavke procenjena vrednost bila je tajna, tako da nije bilo poznato koja je maksimalna cena koju ponuđači mogu da daju.
Radovi, kao i opremanje kliničkih centara u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, prema najavama, trebalo je da budu gotovi do decembra 2021. godine. Do sada je završen samo UKC Niš, rekonstrukcija UKC Vojvodine je u toku, dok radovi u UKC Kragujevac nisu ni počeli. Zbog neplaniranih komplikacija, premijerka Ana Brnabić je u aprilu prošle godine ove rokove produžila, pa je najavila da bi rekonstrukcija četiri klinička centra trebalo da bude završena 2025. godine. Ostaje da čekamo i nadamo se da su to poslednji produžeci i da penale nećemo gledati.
***
BONUS VIDEO: Nedovršen Klinički centar
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare