0
Srbija je jedina zemlja u regionu koja nije uvela niti jednu posebnu meru socijalne politike prema najugroženijim građanima tokom vanrednog stanja i prvog talasa korona krize. Najsiromašniji među nama su još više osiromašili tokom ovog perioda a značajan broj njih, zbog administrativnih procedura, nije čak dobio ni jednokratnu novčanu pomoć države namenjenu svim punoletnim građanima Srbije, saopštila je Inicijativa za ekonomska i socijalna prava "A 11".
Država je propustila da preuzme mere zaštite za najugroženije tokom krize izazvane koronavirusom, ukazala je Inicijativa „A 11“.
Kako ističu, najugroženije grupe su: svi korisnici socijalne pomoći, ljudi koji rade na crno ili rade za dnevnice, beskućnici i beskućnice, stanovnici neformalnih naselja, ljudi koji su pravno nevidljivi, tj. nemaju lična dokumenta, izbeglice, migranti, tražioci azila, stariji sugrađani koji nemaju status penzionera a socijalno su ugroženi.
Reč je o desetinama hiljada ljudi čiji minimum socijalnih i ekonomskih prava država nije zaštitila, izlažući ih tako realnom riziku od dodatnog osiromašenja.
Ovo su neki od podataka koji su izneti danas na onlajn debati „Stanje vanredno, siromaštvo redovno“ koju je organizovala organizacija „A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava“, kako bi javnosti predstavila analizu mera koje je država preduzela tokom vanrednog stanja u cilju zaštite ekonomskih i socijalnih prava svih kategorija ugroženih građana.
„Kriza nas ne pogađa sve na isti način. One koji su najranjiviji među nama, najviše i pogađa. Država zato mora dodatno da im pruži zaštitu. Zato državna pomoć od 100 evra ne znači isto onome ko je imućan i onome ko tog dana nema čime da prehrani porodicu. Razumeti tu razliku i stati na stranu onih koji su slabiji u društvu – to je suština socijalne pravde i socijalno odgovorne države. U krajnjoj liniji, to je i obaveza države prema međunarodnim ugovorima kojima se garantuju ljudska prava. To je ova država propustila da uoči“, rekao je Danilo Ćurčić, tokom predstavljanja rezultata analize.
Kategorije stanovištva najviše pogođene krizom su: stanovnici neformalnih naselja, radnici za na crno, ljudi bez ličnih dokumenata, migranti, izbeglice, beskućnici.
Stanovnici neformalnih naselja su jedna od zdravstveno pa i životno najugroženijih kategorija tokom vanrednog stanja jer je oko 25.000 njih koji žive u neformalnim naseljima bez pristupa pijaćoj vodi.
U redovnim uslovima oni sami dopremaju pijaću vodu do naselja, ali je u uslovima zabrane kretanja to bilo nemoguće. Nedostatak pijaće vode onemogućio im je održavanje čak i minimalnog standarda higijene.
Radnici za dnevnicu ili na crno – ljudi koji žive od onoga što zarade tog dana i nemaju nikakvu ušteđevinu, niti drugi prihod, niti dobijaju socijalnu pomoć, ostali su bez prihoda onog trenutka kad je zabranjeno kretanje.
To su sakupljači sekundarnih sirovina ali i oni koji se bave brojnim drugim zanimanjima za dnevnu nadoknadu.
Pravno nevidljiva lica, ljudi bez ličnih dokumenata – ljudi koji nemaju lična dokumenta obično spadaju u grupe ugroženih i po drugim pitanjima (stanuju u neformalnim naseljima, rade za dnevice ili ne rade, nisu na evidenciji socijalih službi).
Ovo je višestruko ugrožena kategorija stanovništva kojoj nije pripala ni jednokratna novčana pomoć države od 100 evra jer je uslov za to bio da građanin poseduje ličnu kartu.
Migranti, izbeglice, tražioci azila: uobičajeno teški životni uslovi ove kategorije stanovništva dodatno su pogošani tokom vanrednog stanja jer je između 6 i 9000 ljudi, bilo protivpravno lišeno slobode i zadržano u prihvatnim centrima i centrima za azil!
To znači da je država Srbija praktično uhapsila i zatočila između 6.000 i 9.000 migranata, držala ih pod oružanom stražom predstavnika Ministarstva odbrane tokom dva meseca, bez apsolutno ikakvog pravnog osnova. Realno je očekivati da država Srbija bude tužena pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog ovog dela, jer su takvi postupci već vođeni pred ovim sudom.
Beskućnici – Nema nijednog podatka o tome koliko je beskućnika zaraženo ili preminulo od koronavirusa, gde su oni lečeni, da li su za njih obezbeđena sredstva zaštite, da li im je obezbeđen privremeni smeštaj ili skonište. Ima podataka o tome da su beskućnici dobijali kazne za prekršaje zato što su u vreme zabrane kretanja bili – na ulici!
Opšti zaključak pravnog tima Inicijative A 11 je da država nije obratila posebnu pažnju na najranjivije kategorije stanovništva tokom vanrednog stanja i prvog talasa pandemije, na šta je, prema Međunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, bila obavezna. Ovo propuštanje države da preuzme pozitivne mere za zaštitu najugroženijih dodatno zabrinjava jer nema naznaka da će se dosadašnji pristup menjati.
Države su obavezne, ponovili su u Inicijativi A 11, da izdvoje maksimalne raspoložive resurse za progresivno ostvarivanje svih ekonomskih i socijalnih prava, posebno onih koji su najmarginalizovaniji.
Pravni tim Inicijative A 11 javno je predstavio i preporuke za pravednije upravljanje krizom ubuduće, predlažući državi da najpre unapredi pristup podacima na osnovu kojih donosi mere borbe protiv korona krize, da konačno uspostavi takozvani treći krizni štab koji bi se bavio zaštitom najugroženijih tokom krize izazvane korona virusom, kao i da analizira efekte donetih ekonomskih mera po najugroženije. Nadalje, kao neke od preporuka Inicijativa A 11 navela je i usaglašavanje donetih mera sa načelima nediskriminacije i zaštite najugroženijih i njihovu izmenu kako bi se ostvaviranje ekonomskih i socijalnih prava tokom krize izazvane korona virusom omogućilo i ovoj kategoriji građana.
Ove mere uključivale bi: posebne programe podrške za radnike u neformalnom sektoru koji su izgubili posao, povećanje obuhvata i iznosa socijalne pomoći za najugroženije, obezbeđivanje tehničke i pedagoške podrške kako bi deca iz najugroženijih sredina mogla nesmetano da prate nastavu, obustavljanje postupaka prinudnih iseljenja za najugroženije, smanjivanje cena struje, poreza na imovinu i drugih troškova stanovanja.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
