Naše osmogodišnje dete je 100 odsto invalid, a kada joj je pre tri godine dijagnostikovano 100 stepeni krive kičme, usled teške bolesti, lekari nam nisu dali pozitivno mišljenje za operaciju u inostranstvu, jer bi u tom slučaju Fond morao da iskešira ogroman novac, pa ona kao pacijent nije ostvarila nijedno svoje pravo, a lečenje od tada plaćamo sami, ljut i duboko razočaran za Nova.rs priča Dušan Milošević, otac male Sonje, koji je posle sve muke kroz koju je njihova porodica prošla, i još uvek prolazi, tužio Institut za ortopediju “Banjica”.
Pročitajte još:
Sonja Milošević (8), rođena je kao zdravo dete, ali sa pet godina oboljeva od autoimunog oboljenja, Gilen-Bareovog sindroma, koji je u roku od pet dana smestio na aparate.
“Imala je samo pet godina kada je obolela, bilo je to 2019. i sećam se da je od srede, kada su se javili prvi simptomi, do ponedeljka već završila na aparatu. Svi mišići u telu su joj otkazali, samo je trepavice mogla da pomera. Posle devet meseci borbe, prvo na Institutu za majku i dete, gde je ležala do novembra, a potom u Sokobanjskoj gde je bila do marta 2020., nakon svih neurologa, pulmologa i drugih specijalista, konačno stižemo do onih glavnih – ortopeda, na Institutu Banjica”, seća se Dušan, kako su tekli prvi meseci borbe.
Nažalost, dodatni problem bila je pandemija koja je zatvorila bolnice, a između ostalih je i Institut “Banjica“ pretvorila u kovid zonu.
“Iz tog razloga išli smo privatno kod ortopeda Marka Aleksića, koji je već na prvom pregledu zaključio da je jedna od komplikacija njene bolesti problem sa kičmom koja je tada bila 40 stepeni kriva. Na svaka tri meseca smo je supruga i ja vodili na kontrolu, a kičma je bila u sve gorem stanju. Na drugoj kontroli krivila se 70, a već na sledećoj je bila čak 100 stepeni kriva. Ubrzano je kada se krivi za šest stepeni na tri meseca, a kod Sonje je to bilo za 30, dakle dramatično brzo, toliko da je doktor prokomentarisao da takav slučaj ni u literaturi nikad nije video”, priča ovaj požrtvovani tata.
Konačno, Sonja ipak stiže do “Banjice”.
“Očekivali smo da će je tamo hitno uputiti na operaciju. Problem je međutim što se operacije kod dece mlađe od 12 godina u Srbiji ne rade. Upravo zato najmlađe šalju u inostranstvo na opercije o trošku RFZO-a, što smo i mi očekivali, jer je Sonja na to imala puno pravo s obzirom na njenu dijagnozu”, naglašava Dušan.
Na jednom od pregleda doktor Aleksić je ipak dao zeleno svetlo.
“Rekao nam je da će španski doktor Norberto Ventura, koji je čest gost u Beogradu, operisati Sonju u Francuskoj ili u Barseloni, a da mi ništa nećemo platiti. Bilo je potrebno samo da odemo u Institut za majku i dete i da uradimo pripremu za operaciju, odnosno da prođe internističke preglede. Jedva smo sve uspeli da završimo u dve nedelje i supruga je, sva srećna, pozvala doktora da javi da smo spremni. Međutim, on joj je tada saopštio da je razgovarao sa Venturom i da su odlučili da Sonja ipak sačeka još godinu dana, pa će je onda operisati u Beogradu. Šta se promenilo za te dve nedelje, nije nam bilo jasno”, besno priča tata Dušan.
Kako je mala Sonja od pacijenta koji hitno mora na operaciju kičme, došla do toga da bude odložena za godinu dana, a možda i duže?
“Kako nam je kasnije objašnjeno, trebalo je da sačekamo, pa da u Beogradu bude podvrgnuta nekoj eksperimentalnoj operaciji. Sonja je trebalo da bude njihovo zamorče. Nismo to smeli da dozvolimo, niti je ona mogla da čeka godinu dana”, priča Sonjin tata.
Miloševići su odmah zahtevali konzilijarno mišljenje lekara.
“Doktor Aleksić je na naš zahtev organizovao konzilijum na ‘Banjici’. Lekari su je pregledali i dali šturo saopštenje da je neophodno da se po pitanju operacije u inostranstvu izjasne njen pulmolog, anesteziolog i neurolog sa Instituta za majku i dete, drugim rečima, da oni kažu da li misle da će Sonja prohodati ako se operiše. Naložili su nama da sazovemo novi konzilijum tih lekara, a koji to roditelj u ovoj državi može da učini. Mogli smo samo da ih zamolimo da daju izjave, pa smo to i učinili. Naravno, bili su šokirani što Sonja nije dobila hitan uput na operaciju, ali nisu hteli da daju izjave kolegama sa Banjice, koji su, kako su naveli, mogli da pročitaju njihovo mišljenje u izveštajima, gde dijagnoza i njeno stanje dovoljno govore. Ništa više nismo mogli da učinimo. Banjica je trebalo da pošalje službeni dopis Institutu za majku i dete, da zvanično traže mišljenja lekara, a ne da se mi time bavimo. To je začarani krug iz kojeg nismo mogli da mrdnemo”, priča Dušan.
Tražili su potom razgovor sa direktorom “Banjice”, ali ni to nije bilo moguće.
“Primio nas je zamenik, kojem smo objasnili da kao roditelji ne možemo da sazovemo konzilijum i dobijemo mišljenja lekara druge ustanove, na šta nam je odgovorio ‘e pa, snađite se’. Činjenica je da lekari na Banjici nisu ispunili svoju etičku dužnost, a u Fondu su nam rekli da ne možemo da ostvairmo prava ni na šta, dok ne dobijemo mišljenje sa ‘Banjice’”, kaže tata Dušan.
Jedina šansa za Sonju, bila je operacija u inostranstvu.
“Odmah smo krenuli da skupljamo novac i da se borimo za dete. Uključile su se humanitarne organizacije, prodali smo stan, pomogli su nam prijatelji, familija, svi koji su mogli. Kada smo skupili dovoljno novca, odveli smo Sonju u Tursku kod doktora Ahmeta Alanija, 24. maja 2021., a operisana je osmog juna. Operacija je trajala punih devet sati. Sa jedne strane imali smo Aleksića, koji nam je rekao da se ne sekiramo i da sačekamo godinu dana, a sa druge profesora Ahmeta, jednog od najvećih stručnjaka za bolesti kičme u Evropi, koji je posle prvog pregleda rekao da ona ne sme ni dan duže da čeka. Od tada smo išli i u Sloveniju na rehabilitaciju i sve to o našem trošku, uz pomoć novca koji su dobri ljudi donirali. Na svaka dva meseca idemo u Istanbul, Sonju sledeće godine čeka još jedna operacija, a sve to, plus medicinski avion, trebalo je da pokrije Fond, ali nismo dobili ništa. Naše dete je posle prve operacije osetilo promenu. Vratilo joj se plućno krilo, prestale su mučnine i brojne komplikacije koje je imala, a lekari sa Banjice bi je pustili da čeka… Ko zna šta bi sa njom bilo, jer je već tada bila kao biljka. Nije humano i nije normalno pustiti dete da se tako muči”, revoltirano priča Dušan.
Posle sve muke kroz koju su prošli i ogromnih suma novca, koje se broje u desetinama hiljada evra, bez ijednog ostvarenog prava i pomoći države, kao ni zdravstvene ustanove čiji je Sonja bila pacijent, Miloševići su pokrenuli tužbu.
“Tužili smo ‘Banjicu’. Oni znaju da su pogrešili, a tome u prilog govori činjenica, da su i pored svoje pravne službe, angažovali Tomu Filu za advokata, kojeg će dodatno da plaćaju. Mi, sa druge strane, godinu dana nismo mogli da nađemo advokata koji će se suprotstaviti sistemu, ovom kartelu od države. Ipak, uspeli smo, advokatica Ana Matić pristala je hrabro da se bori sa nama. Hoćemo da ostvarimo naša prava i da znamo ko je kriv što kroz sve ovo prolazimo sami i zašto nas je država napustila, onda kada nam je bila najviše potrebna. Borićemo se za to da se ovo nikad više nikome ne dogodi. Ići ćemo sa žalbe na žalbu, nećemo odustati, makar stigli do Strazbura, pobedićemo ih”, za kraj naglašava Dušan Milošević.
Na naša pitanja povodom slučaja male Sonje Milošević i sramne odluke srpskih lekara o njenom lečenju, sa Instituta za ortopediju “Banjica”, nisu odgovorili do objave ovog teksta.
BONUS VIDEO
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare