Ministarka Sofronijević: Deonica od Pakovraća do Požege je potpuno bezbedna, širenje panike krivično delo

Nova deonica auto-puta E-763 "Miloš Veliki" od Pakovraća do Požege, u dužini od 19,56 kilometara, juče je otvorena. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović Sofronijević tvrdi da je "sve spremno za korišćenje novog auto-puta".

Naglašava da je izgradnja auto-puta bila jako zahtevna zbog geologije i komplikovanog terena.

"Radi se o putu koji prolazi kroz brdsko-planinske predele sa vrlo problematičnom geologijom, geotehnikom i ostalim komplikacijama", kaže Damnjanović Sofronijević.

Ministarka objašnjava da jednu trećinu cele deonice čine mostovi i tuneli.

"Na ovoj relativno kratkoj deonici je 35 mostova, osam nadvožnjaka, tri saobraćajne petlje i dva trenutno najduža tunela u Srbiji – Munjino brdo i Laz", objašnjava resorna ministarka.

Kao najzahtevniji deo posla ističe rad na tunelu Munjino brdo, ali napominje i da su u tom rejonu korišćeni najbolji materijali.

"Probijanje tunela Munjino brdo bilo je najzahtevnije zbog problema vezanih za geologiju, ali i pojavu podzemnih voda, jer se radilo u raspadnutoj ili raspadnoj stenskoj masi", ističe Damnjanović Sofronijević.

Vrednost projekta je, kako naglašava, 675 miliona dolara.

"Korišćenje auto-puta potpuno bezbedno"
Potpuno je sigurna i kompletna deonica, smatra resorna ministarka povodom tvrdnji dela javnosti o nebezbednosti trase.

"Takve tvrdnje dolaze od ljudi koji nisu imali uvid u tehničku dokumentaciju, niti znaju šta piše u uredbi, šta piše u pravilniku i šta piše u zakonu", kaže Damnjanović Sofronijević.

Na zamerku o ručnom upravljanju u tunelima kaže da se konsultovala i sa inžinjerima.

"Ručni režim upravljanja koji će biti na snazi od danas u 12 je identičan sa automatskim upravljanjem", ističe ministarka.

Objašnjava da se ostaju još "neka ispitivanja", ali ponavlja da je korišćenje auto-puta potpuno bezbedno i da ne bi bio otvoren da nije tako.

Na informacije da inženjeri nisu hteli da potpišu sve zapisnike, odgovara da su one netačne i da su "svi inženjeri potpisali sve zapisnike".

Ističe da postoji uredna dokumentacija i da su zavedena mišljenja veštaka u vezi sa radom na auto-putu, a da oni koji iznose informacije, koje ocenjuje kao netačne, nikada nisu tražili takvu dokumentaciju i informacije.

Naglašava da nakon nesreće na železničkoj stanici u Novom Sadu koja se dogodila 1. novembra 2024. godine, nijedan inženjer ne bi rizikovao svoju licencu za nešto što nije bezbedno.

"Uredba sadrži osam taksativno navedenih uslova koji moraju biti ispunjeni od početka do kraja", kaže ministarka, uz objašnjenje da bez toga Komisija za tehnički pregled objekta ne bi predložila da se deonica auto-puta otvori.

U vezi sa klizištima kaže da "nema opasnosti i da su na celoj deonici evidentirana 23 klizišta".

"Sva klizišta su sanirana kroz izvođenje radova", ističe ministarka.

Najizrazitije i najveće klizište je kosina "K22" koje se nalazi po izlasku iz tunela Munjino brdo, objašnjava ministarka.

Pruga Beograd-Subotica
U vezi sa upotrebnim dozvolama za prugu "Beograd-Subotica" ministarka podseća da je investitor Infrastruktura železnice Srbije i da su predali poslednji dokument.

"Ishodovana je izmena lokacijskih uslova jer smo imali neko neslaganje za jednu parcelu kada je železnička pruga u pitanju", kaže ministarka.

Ističe da je pre pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu postojao već kompletan pregled cele deonice i da su ostale još neke naknadne provere.

"Prvo će biti pušten teretni saobraćaj, a putnički tek iza toga, zato što znate da imamo problema sa staničnim zgradama, a putnički saobraćaj je usko vezan sa korišćenjem staničnih zgrada", kaže Damnjanović Sofronijević.

Naglašava da će sve stanične zgrade za koje postoji rešenje da se naknadno proveri statika biti pregledane, a kada budu sigurne i bezbedne za korišćenje, tada će krenuti i putnički saobraćaj.