"Skrivali broj umrlih od korone u Srbiji zbog politike"

Ona je u serijalu Kvaka 23 podsetila da su članovi udruženja Ujedinjeni protiv kovida "sve vreme, uz istraživačke novinare, tvrdili i dokazivali da se broj preminulih ne uklapa u zvanične podatke“, što je sada potvrdjeno i podacima Republičkog zavoda za statistiku.Upitana da li su epidemiolozi u proteklom periodu verovali zvaničnim podacima na sajtu Ministartsva zdravlja ili nezvaničnim saznanjima o daleko većem broju preminulih, Ilić je odgovorila da “lekari moraju koristiti zvanične podatke, ali je problem što su oni očigledno znali da ti podaci nisu tačni“.Kako je rekla novinarki Danici Vučenić, posledice toga su ozbiljne i dalekosežne, jer epidemiolozi donose odluke "samo na osnovu cifara“.Ako su odluke donete na osnovu cifre da je smrtnost 0.98 odsto, a ne na osnovu podatka da je ona preko tri procenta, što se ispostavilo kao tačno, to onda znači "da smo mi možda bili najbolji, ali smo sve odluke doneli pogrešno“, naglasila je Ilić.Prema njenom objašnjenju, "epidemija, virusi i čovek su živa materija, živa stvar i to ide svojim tokom, bez obzira na to koliko ćete vi da lažete, jer epidemiolog koji donosi odluke na osnovu lažnih podataka može samo da donese pogrešne odluke“.To ima i drugu posledicu koja utiče na ponašanje građana, jer zataškavanjem podataka, kako je ukazala, šaljete lažnu sliku građanima da je situacija bolja i da mogu da se opuste, iako je zapravo umrlo višestruko više ljudi nego što je objavljeno.Ilić nije saglasna sa članom Kriznog štaba dr Branislavom Tiodorovićem koji je rekao da za odluku nije potrebna apsolutna cifra, već dobar uzorak.Taj uzorak, kako je obrazložila, "mora biti izdvojen na vrlo, vrlo ozbiljnim pricipima i mora da sadrži ljude po starosti, zanimanjima i raznim drugim kriterijumima“, što njoj nije poznato da je rađeno.Dr Ilić se, pre svega, pita kakva odluka može biti doneta ako je uzorak baziran na lažnim podacima da je na 1.000 umro jedan, a u stvarnosti je na 6 miliona umrlo više od deset hiljada.Ona je uverena da su lekari "krajnje korektno rdili svoj posao i svaku smrt od kovida upisivali u posebne obrasce“.Pitanje je, međutim, ko je bio "na putu od trenutka kada lekar upiše smrt do trenutka kada se ona vidi u bazi podataka".Očigledno je neko na tom putu "umanjivao brojeve, kako bi se smrtnost uklopila u procenat od 0.9 odsto“, tvrdi Ilić, koja smatra da je “bizarno takmičenje sa brojem mrtvih".Bizarna je i tvrdnja da smo "među najboljima na svetu po pitanju umrlih”, ocenila je ona i napomenula da broj umrlih odgovara na mnoga pitanja koja se odnose na zdravstveni sistem.Objašnjavajući ovaj stav, ona je rekla da je sadržina podatka o broju umrlih višestruka i da govori o opremi kojom su bile snabdevene crvene zone, koja u u početku nije bila adekvatna i dovoljna, pa je zbog pisanja o tome uhapšena novinarka Ana Lalić.Sadržina podatka o broju umrlih, precizirala je Ilić, govori i o organizaciji zdravstvene službe i adekvatnom broju stručnjaka na adekvatnim mestima, što "mi nismo imali“.Prema njenim rečima, i pre epidemije svedočili smo velikom broju lekara koji su napuštali Srbiju, odlazeći da rade u inostranstvo, a na drugoj strani posla su "najurivani lekari koji koji su negodovali zbog uslova u kojima rade“."Odabir kadra, koji upravlja zdravstvenim ustanovama, apsolutno je politički", naglasila je Ilić i ocenila da su na čelu velikog broja zdravstvenih ustanova ljudi koji "nemaju kredibilitet, ni u stručnom, niti u nekom drugom smislu“.To je, kako je napomenula, takođe jedan od uzroka lošeg upravljanja pandemijom koji je na kraju ishodovao time da je napravljena Komisija za ispitivanje broja umrlih i da je na kraju Zavod za statistiku objavio podatke koji se ne slažu sa dotadašnjom verzijom, a pitanje je i koliko je i taj podatak tačan.Precizirala je da okvirno 15.000 više ljudi koji su preminuli prošle godine, što lekari nazivaju "višak smrtnosti“, znači ne samo umrle od kovida, već su tu i oni koji nisu prijavljeni kao kovid pacijenti, ali su faktički umrli od toga."Ima ljudi koji su umrli, a nije trebalo da umru, zato što im nije bio dostupan zdravstveni sistem, zato što nisu mogli da dođu do svojih lekara, zato što su bili orijentisani uglavnom na privatne ordinacije, pa zna se ko to može da priušti, niti je bilo dovoljno terapija“, opisala je Ilić."Naše kolege su naravno operisali hitne slučajeve, nekoga ko je imao saobraćajnu nesreću", ali ona iz ličnog iskustva zna, jer ima onkološkog pacijenta u svojoj kući, "da smo ga lečili telefonskim razgovorima sa lekarima, koje nismo videli godinu i po dana“.Upitana ko je, prema njenom mišljenju, odgovoran za posledice lažiranja podataka, Ilić je odgovorila da se nada da će to da utvrdi javni tužilac i ponovila da je do problema došlo na putu "od kliničara do elekronske baze podataka, a na tom putu nema puno ljudi niti puno karika“.Ona se osvrnula i na aktuelnu situaciju i procenila da "imamo sve uslove za četvrti talas pandemije na jesen, ili ranije“ i konstatovala da je obuhvat vakcinacije nizak, dok su preventivne mere suštinski eliminisane.Ilić je nazvala licemernim stav medicinskog dela Kriznog štaba da mere postoje, ali da se ne poštuju i upitala: "Pa ko je taj ko će da sprovede mere?"Povodom kritikovanja građana "da su ozbiljno neposlušni“, ona je protumačila da je sve to "dnevnopolitički vokabular kojim se isključivo građani optužuju za ono što ne valja, iako ni jednoj državi nije lako u ovoj situaciji“.Ni kampanja za vakcinaciju nije dovoljno dobro i efikasno sprovedena, ocenila je ona i podsetila da zdravstveni zavodi na svim nivoima, od lokalnog do republičkog, imaju svoje službe za socijalnu medicinu i unutar njih službe za statistiku i zdravstvenu edukaciju.Postoji i Institut za socijalnu medicinu, dodala je Ilič, kojoj zato nije jasno zašto ti ljudi, kojima je opis posla rad sa građanina na vakcinaciji, nisu pozvani da se uključe na adekvatan način.Stavom da vakcinacija nije obavezna, poštuje se ljudsko pravo na odluku, ali se, na drugoj strani, nekome dopušta ljudsko pravo da se ne vakciniše i da zaražava sve oko sebe, naglasila je Ilić.Nije, međutim, u potpunosti saglasna sa optužbama na račun mladih, među kojima je svega 16 odsto vakcinisanih, da su neodgovorni, jer je takav stav kod mladih podgrevan tezom koja se plasira u javnosti više od godinu dana da je klinička slika kod mladih blaga.Onda je normalan rezon da neće da se vakcinišu, jer će tu blagu zarazu da preguraju, a teško je očekivati da mladi imaju svest o širenju zaraze, zaključila je Ilić.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vucicorbanlepomestoik-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2131275"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram